Izvor: Politika, 05.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Začarani grčki krug
Međunarodni kreditori pritiskaju vladu, vlada Grke, a oni odgovorili novim generalnim štrajkom
Od našeg dopisnika
Atina – Inspektori MMF-a, EU i Centralne evropske banke verovatno će predložiti aktiviranje vitalne tranše pomoći Grčkoj, ali Atina prvo mora da učini više kako bi međunarodne kreditore uverila da može da sprovede reforme – u teškim vremenima kada je zemlja ponovo paralisana generalnim štrajkom.
Bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove pomoći od osam milijardi evra, Atina bi već početkom narednog meseca mogla da ostane bez gotovine neophodne za isplatu plata i penzija, što bi vodilo bankrotu koji bi zonu evra uveo u još dublju krizu.
Problem je što se Grci ne mire sa oštrim merama štednje koju očekuju međunarodni kreditori, pa je zemlja juče ponovo bila u opštoj blokadi, dok je na atinskom trgu Sintagma došlo do sukoba demonstranata i policije.
Vazdušni prostor je zatvoren za avio-saobraćaj,nema javnog prevoza,ne rade sudovi, zatvoreni su muzeji i arheološka nalazišta, državni radio i TV ne emituju vesti.
U protestnim marševima su desetine hiljada radnika zaposlenih u javnom i privatnom sektoru,osoblje bolnica, advokati, dokeri, studenti, penzioneri i novinari.
Grci upozoravaju vladu da su građani, kako kažu organizatori iz dva najveća radnička sindikata, dovedeni na rub siromaštva.Smanjivanje plata u državnom sektoru i za 60 odsto,nivelisanje ličnih dohodaka i penzija, program otpuštanja desetine hiljada ljudi,novi porezi i poskupljenja,sve je to samo deo mera štednje na koje je vlada pristala pod pritiskom evropskih kreditora. Takvo činjenično stanje Grci ne žele da prihvate.
Bez obziru na rastući stepen nezadovoljstva nacije, vlada Jorgosa Papandreua nema manevarski prostor i mora da sprovodi obećane reforme.„Trojka” je još jednu finansijsku inspekciju završila sa saznanjem da se novi projekt grčkog budžeta opet ne uklapa u ranije zacrtani plan. Dodatni pritisak na Atinu da još više štedi kreditori vrše kroz novo odlaganje datuma isplate nasušno potrebne rate kredita tvrdeći da u zemlji ima još dovoljno novca da se umesto do polovine ovog meseca preživi do sredine novembra.
Ministar finansija Evangelos Venizelos poručuje berzanskim spekulantima da Grčka neće bankrotirati i da ima novca do sredine novembra. On sunarodnike razuverava da bi mogle biti uvedene nove mere štednje:
„Sve dok postoji saradnja građana, mehanizam može da funkcioniše!“Dakle, država će naći sredstva da isplati i novembarske plate i penzije, ali je neophodno da svi ispunjavaju svoje obaveze, preciznije, da plate porez.
Međutim, činjenica je da je Venizelos javno priznao da u naredne tri godineGrčka neće biti sposobna da ostvari željeno smanjenje deficita budžeta i da je već sada jasno da će javni dug porasti na 172,7 odsto BNP-a, da će bez posla biti 16,4 odsto, što je vraćanje na stanje od pre nekoliko decenija.
Prema podacima nacionalne statističke službe, privreda je usporena i nema recepta kako je izvući i pokrenuti. Već treću godinu zaredom proizvodnja hrane je u padu.
Grke pored poreza na nekretnine, koji treba namiriti do kraja godine, svakodnevno sačekuju nova poskupljenja.Tako će struja za domaćinstva porasti za 30 odsto, dok je poskupljenje lož-ulja još uvek neizvesno.
„Ne možemo mirno da sedimo i gledamo kako se uvode nove antinarodne mere, a projekt novog budžeta jasno ukazuje da će ih biti“, kaže Ilijas Ilijupulos, generalni sekretar Sindikata radnika državnog sektora, koji je jedan od organizatora jučerašnjeg 24-časovnog štrajka.
„Ne možemo da se pomirimo sa činjenicom da će se do kraja godine 30.000 radnika naćiu ’rezervi’ na godinu dana i sa 60 odsto plate.Jasno je da će svi oni na kraju dobiti otkaz.Zato smo na ulicama da pokažemo vladi koliko smo uznemireni i zabrinuti za sudbinu radnika.”
Jedan od povoda štrajka jeste i zahtev „trojke” da se ukine ranije potpisan nacionalni kolektivni ugovor, što bi dalo prostora da se minimalni lični dohodak snizi ispod zagarantovanih 750 evra.
Ministar rada je odbio da da konkretan odgovor pravdajući se da bi takva odluka bila ravna bombi jer bi izazvala nekontrolisano nacionalno nezadovoljstvo.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 06.10.2011.
Pogledaj vesti o: Grčka, Evropska Unija
