Izvor: Magyar Szó, 10.Jul.2015, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrisak beznađa
Nekoliko dana pre grčkog referenduma međunarodna štampa je nagađala da li je premijer Grčke politički genije ili ludak. Svi se slažu u oceni da će grčko „ne” imati uticaja, ne samo na tu zemlju, nego i na Zapadni Balkan, odnosno na celu Evropsku Uniju. Za „Mađar so” je situaciju pokušao oceniti ekonomista Miroslav Prokopijević, naučni saradnik Instituta za evropske studije.
- Ko je pobednik grčkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << referenduma, a ko gubitnik?
– Pobednik referenduma je Aleksis Cipras, ali je on zapravo i najveći gubitnik. Nakon referenduma mora rasčistiti situaciju i mora preduzeti nešto: ili mora okrenuti leđa svim obećanjima koje je dao u kampanji referenduma narodu ili mora prihvatiti uslove Evrope po kojima Grčka može dobiti novu pomoć.
- Kakve privredne i političke posledice može imati grčko „ne” u unutrašnjoj politici, odnosno u pogledu Balkana i Evropske Unije?
– Narod je doneo veoma nesrećnu odluku. Slične situacije smo imali prilike videti u Srbiji tokom devedesetih godina, u vreme Slobodana Miloševića. Ako Grčka krene putem koji je odredio referendum, onda će u privrednom smislu imati veoma teški period u sledećih dve ili tri godine. Dogovor sa evropskim partnerima ne može da izostane, može samo da se prolongira. Što se tiče političkih posledica, Grčku čeka veoma buran period. Ova dešavanja će imati uticaja ne samo na zemlje u okruženju, nego i na čitavu Istočnu Evropu, prvenstveno u privrednom i ekonomskom smislu. Ne smemo zaboraviti da ova situacija nije povoljna ni za Grčku, ni za one države gde posluju grčke banke i firme. Promet robe među ovim državama će sigurno opasti. U političkom smislu se u ovom trenutku ne može dati jednostavna ocena o tome kakve će biti posledice. U Istočnoj Evropi se za sada ne nazire pokret ili stranka koja bi imala popularnost kao Siriza, ali to ne znači da se neće osnovati ovakva stranka negde.
- Prema oceni analitičara svedoci smo rađanja jedne nove, demokratske, evropske levice. Prema vašoj oceni koje su šanse za jačanje te levice?
– To je smešna politička opcija. Može da se Siriza čini simpatičnom, kao i slične političke grupacije, ali one ne nude konkretna privredna ili politička rešenja. Više se radi o vrisku beznađa nego o ozbiljnoj opciji. Naravno, sve je moguće, pa čak i da prepoznaju svoje nedostatke i da počnu aktivnosti kao stranka levog centra.
- Kakvja je budućnost Ciprasove politike?
– Ako se ne dozove pameti, stvari će se završiti veoma loše po njega, ali i po njegovu ekipu i celu Grčku. Kao što sam već rekao, morali bi da se organizuju kao stranka levog centra. Ako to ne učine, ako nastave sa dosadašnjom retorikom i ako ostvare svoje namere, to neće doneti dobro nikome.
- Ovih dana smo mogli dosta pročitati o tome da Nemačka nema prava držati lekcije Grčkoj u pogledu povraćaja zajmova, jer ta zemlja nije ni nakon Prvog, a ni nakon Drugog svetskog rata vratila sav svoj dug. Kakve se paralele mogu povući između tog nemačkog duga i ponašanja međunarodne zajednice prema Nemačkoj, odnosno između današnje grčke?
– Nikakve. Dve situacije se mogu uporediti, ali veoma teško. Londonski sporazum je rođen u datoj geopolitičkoj situaciji, kad su Evropa i svet bili na pragu hladnog rata. Trenutno situacija nije takva. Grčka duguje pre svega državama koje bi veoma pogodilo da im se ne vrati pozajnica, jer takvu situaciju ne mogu objasniti svojim biračima. Između 2010. i 2015. godine dugove grčkog privatnog sektora su praktično preneli na državu i zbog toga se može dogoditi da će se Grčkoj otpisati deo duga. Naravno, za to je potrebno da i grčka strana ponudi nešto i to mora učiniti veoma brzo. Verujem da ćemo u toku nekoliko sledećih dana biti svedoci pravog pomaka u tom pravcu.
- Kakav uticaj može imati grčka kriza na evropske integracije Srbije i Zapadnog Balkana?
– Dok se ne reše u potpunosti problemi sa Grcima, dotle zemlje Zapadnog Balkana mogu zaboraviti na priključenje uniji. Može se desiti da se u dogledno vreme otvore prva poglavlja pregovora o priključenju, reda radi, ali ovi pregovori neće imati težinu dok ključne države EU ne dobiju opet volju za proširenjem. Ove države gledaju na države Balkana kao na prave „loše momke” i zbog toga će biti veoma stroge prema njima.
- Na šta možemo računati u vezi grčkih banaka koje posluju u Srbiji?
– Ove banke su sigurne i niko nema razloga za nervozu. Naravno, i ja sam čuo da se deo građana uplašio, da su ispraznili svoje račune, ali na sreću to nije masovna panika koja bi bila najgora mogućnost za banke.
- Premijer Srbije bi teško privredno i ekonomsko stanje u državi takođe rešavao strogim merama štednje. Kakve su šanse za to?
– Mere štednje srpske vlade ni izdaleka nisu stroge kolike bi trebale biti. Država bi morala štedeti mnogo, mnogo više. Pored toga, vlada skoro ništa ne čini u cilju revitalizacije privrede, a bez toga, štednja ne vredi skoro ništa.
