Izvor: B92, 09.Jun.2011, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada Grčke dodatno "zateže kaiš"
Atina -- Grčka vlada je podržala sprovođenje novog paketa strogih mera štednje koje su od ključnog značaja za tu prezaduženu članicu zone evra.
To je način da ta zemlja nastavi da dobija međunarodnu kreditnu pomoć.
Vlada je odobrila petogodišnji plan oštre štednje, a koji predviđa novo kresanje troškova od oko 28,4 milijarde evra i nove mere za povećanje prihoda sa ciljem svođenja grčkog budžetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << deficita ispod jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2015, sa prošlogodišnjih 10,5 odsto BDP.
Grčka je u maju prošle godine izbegla bankrot, dobivši zajam od 110 milijardi evra od svojih partnera u zoni evra i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u zamenu za sprovođenje oštrih mera štednje i ekonomskih reformi.
Junker: Potrebno novo spasavanje
Predsednik evrozone i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker kaže da je "očigledno da je Grčkoj potrebna još jedna pomoć za spasavanje zbog njenog ogromnog duga, ali je obim tog novog spasavanja i dalje nejasan”. "Očigledno je da će biti još jednog programa za Grčku", rekao je Junker, pošto je Nemačka pružila podršku novoj pomoći, pod uslovom da privatne banke odlože rokove otplate svojih zajmova grčkoj vladi.
Grčka mora da usvoji ove nove mere pre nego što iz tog zajma dobije sledeću, petu tranšu od 12 milijardi evra, za koju se očekuje da bude puštena početkom jula.
Suočena sa neodrživo visokim troškovima pozajmljivanja na međunarodnim tržištima, Grčka, međutim, sada traži novi zajam od 60 milijardi evra za pokrivanje svojih finansijskih potreba u sledeće dve godine.
Grčki premijer Jorgos Papandreu upozorio je disidente iz svoje stranke da ne odbacuju mere štednje koje su dogovorene u okviru novog sporazuma o pomoći toj zemlji, u trenutku kada su glavni grčki sindikati započeli nove štrajkove.
Zaposleni u državnim kompanijama, koje su planirane da budu privatizovane, počeli su danas 24-časovnu obustavu rada. Štrajku su se pridružili i radnici u saobraćajnim preduzećima, tako da je železnički saobraćaj širom zemlje, kao i rad metroa u Atini, potpuno obustavljen.
Uprkos prošlogodišnjem paketu za spasavanje od 110 milijardi evra (160 milijardi dolara) koji su Grčkoj odobrili partneri iz zone evra i Medjunarodni monetarni fond (MMF), dug te zemlje od 350 milijardi evra (oko 500 milijardi dolara) bivao je sve veći jer je prošlogodišnje recesija, koja je bila dublja od očekivane, umanjila vladine prihode.
Zvaničnici evrozone smatraju da se potrebe za novim finansijama za Grčku procenjuju na više od 90 milijardi evra, od čega bi trećina došla iz članica zone evra i MMF, trećina od prodaje grčke državne imovine, dok bi preostalih 30 milijardi evra bilo obezbedjeno bankarskim refinansiranjem.
Inflacija usporila u maju na 3,3 odsto
Stopa inflacije je prošlog meseca u Grčkoj usporila na 3,3 odsto na godišnjem nivou, sa aprilskih 3,9 odsto.
U saopštenju grčkog Zavoda za statistiku se navodi da je na mesečnom nivou rast stope inflacije iznosio 0,2 odsto i u maju i aprilu, dok je prosečna inflacija u proteklih 12 meseci ubrzala na 4,9 odsto sa 2,3 odsto iz prethodnih 12 meseci.
Zavod je takođe objavio revidirane podatke o privrednom rastu Grčke u prvom tromesečju, koji pokazuju rast od 0,2 odsto umesto 0,8 odsto, koliko je bilo navedeno u prošlomesečnoj proceni. Ta zemlja je u recesiji već treću godinu zaredom.
U Grčkoj je u maju na mesečnom nivou najviše poskupela odeća i obuća, i to za 1,1 odsto, a slede prehrambeni proizvodi i bezalkoholna pića, čija je cena porasla za 0,4 odsto, pokazali su podaci.
Pogledaj vesti o: Nova godina
