Izvor: Glas javnosti, 18.Okt.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika Grčka mrsna pravoslavna svadba
Jasas - pozdravi nas Babis kada smo sa zakašnjenjem došli na njegovu svadbu u Panoramu, mestu iznad Soluna. S obzirom na to da nismo znali tačnu proceduru ceremonije, računali smo da je dovoljno da stignemo tri dana ranije. Međutim, greška. Jedna Pontijevska svadba u Grčkoj traje bar pet dana, ma i više.
Svaki dan ima jedan ili više običaja i pomisao na to da će svi momenti zbog divnog utiska ostati u sećanju za pisanje teksta bila je potpuno pogrešna.
Dok smo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << četvrtak još bili u putu, nismo stigli na nameštanje, odnosno rasturanje kreveta. Naime, sve neudate dolaze u kuću u kojoj će mladenci živeti i nameštaju im krevet, međutim tetke, strine, odnosno udate odmah rasturaju namešteno, navodno nezadovoljne urednošću. I tako tri puta. Posle trećeg puta kada neudate „nauče“ da nameštaju krevet, udate počinju da „bacaju“ decu na krevet za što bolju plodnost, posipajući i pirinač radi boljeg korena braka, kao i metalni novac zbog čvrstoće. Prvi dan se nakon dolaska ekipe Glasa uz iće i piće i završio.
Da li zbog nesnosnih letnjih vrućina, ali svakog dana tek od pet šest po podne počinje „program“.
- Jasas - reče Babis.
Drugi dan je rezervisan za devojačko, odnosno momačko veče. Kao što devojke izvode mladu u život, tako i momci izvode mladoženju. Slično kao i u Srbiji, samo što mlada i mladoženja ništa ne plaćaju, odnosno gosti časte.
Grci su najpoznatiji po lomljenju tanjira i ovo je veče koje je obećavalo nezaboravno iskustvo upravo za lomljenje. No, običaj se promenio.
- Vi hev veri mač... (Imali smo mnogo) hau ken aj sej det on serbian... (Kako to da kažem na srpskom) povređenih - rekla nam je sutradan Aspa.
Grci ne bi bili Grci da nisu smislili nešto novo i genijalno. Karanfile! Naime, posle kafića u kom se uglavnom pilo i uobičajenog provoda Babis na englesko-grčko-srpskom reče:
- Hoćeš da gou na buzuki.
To je bio poseban doživljaj. Diskoteka ko diskoteka, ali i buzuki. Pored svakog stola po jedna devojka sa po deset poslužavnika sa laticama karanfila. Pa jedan pospe po stolu. Pa sedosmo. Pa jedan pospe po nama. Pa igrasmo. Pa pospe po bini... Toliko interesantno da joj je novinar Glasa uzeo poslužavnik i prosuo, kada je i saznao da košta 20 evra. Pa plati... pa buzuki... i tako do jutra.
Dođe i subota. Iako mladu ni danas nećemo videti, jer smo gosti mladoženje, kako smo čuli, ovo će biti „najluđi“ dan. I bi tako.
PANORAMA
Panorama je mestašce iznad Soluna u kom uglavnom žive Pontiji, odnosno pravoslavci koje su Turci 1922. godine proterali iz Trabzona na Crnom moru. Ime nije slučajno dobila, s obzirom na to da se sa nekoliko lokacija u mestu može videti ceo Solun. LJudi su prilično slični našim, pa nije ni čudo da su košarkaš Predrag Stojaković i fudbaler Ivica Ilijev dok su igrali u Paoku iz Soluna odlučili da se ovde i skuće.
IMENA NEUDATIH NA ĐONU
Pred venčanje u crkvi mlada na đonu od cipele ispiše imena svih neudatih devojaka i ode na svadbu. Prema verovanju Pontija, sva imena koja se u toku tog dana izbrišu sa đona su glavni konkurenti za novu mladu. Međutim, taman kada smo stigli u Beograd, a Nataša zove u sredu na mobilni:
- Valjda znate da ovo još traje. Danas je mladina majka štiklom polomila tanjir u kući.
- U kojoj kući?
- Pa u ovoj u kojoj će mladenci živeti. Zbog uroka, bre.
- Jasas - reče Babis.
Malo ukrašeno kućno dvorište uz stolove i stolice sa svih strana uskim putem vodilo nas je ka ulasku u sobu. Kad eto venčanice. Na venčanici novac. Tako belu ukrašenu novcem venčanicu prvo probaju sve neudate devojke. I dok odelo koje je kupila mladina majka stiže kod mladoženje, venčanica polako kreće u suprotnom smeru. Ispraćaj venčanice je glavni događaj tog dana. Uz buzuki, ponti muziku i grčka kola, malo pomalo iz sobe, ka uskom putu, van dvorišta u kola i uz devojke venčanica kreće na put, dok pirinač leti na sve strane. Kao da je to ključni trenutak cele višednevne „vratolomije“. Kada venčanica stigne kod mlade kući, kupuje je budući tast. Taj novac neudate dele i posle cele ceremonije venčanja odlaze zajedno u provod.
A kod mladoženje, veče ovog puta počinje nešto ranije. Stolovi se iznose i na ulicu, igra se i svira bukvalno gde se stigne, uz roštilj, piće, buzuki, pa do zore. „Najluđi i najteži“ dan.
I eto nedelje. Glavni dan. Napokon mlada, venčanje u crkvi, pa veselje u restoranu. Ali prvo Babis.
- Jasas - reče on.
Dok smo se provrteli po dvorištu, nestade mladoženja.
- Gde je sad?
- Eno briju ga.
A u kući Babis na stolici, oko njega muški gosti. Jedan za drugim skakuću sa žiletom. Babis proćelav, pa mu i glavu briju.
- Žurnalist lec gou - reče neko iz mase.
- Gde mi baš glavu dadoše - upitah se - ali prođe.
A sada oblačenje - reče Nataša iz Srbije, koja se još 2001. godine udala u Panorami i u čijoj smo kući spavali.
Stade Babis na stolicu (u pantalonama). Pa polako, malo pomalo eto košulje, eto sata, eto čarapa. Međutim, dan pre toga kada je stiglo odelo, Babisovi drugari su uzeli kaiš i cipele i sakrili.
- To mora da plati! - kaže Nataša.
Prepucavanje - daj za 10, 50, hoćete bombone, 100, 200 evra, i pojavi se kaiš. Opet prepucavanje i pojave se i cipele. Ako je do sada i bilo nedoumica, Babis je u ovom trenutku postao pravi mladoženja. I uz ponti i buzuki laganim korakom ka crkvi. Pa veselje na ulici.
Ko kolima naleti na grčku svadbu slobodno može odmah da se okrene. I to u Grčkoj očigledno svi znaju. Lagano uz muziku, pevanje, igranje, uzo i pivo sve do crkve. Pred crkvom gosti sa mladine strane. Dolaze Babisovi sa ulice, svi gledaju veselje, a mlade i dalje nema. Prilaze kola, otvaraju se vrata, izlazi kuma, kum i trenutak... eto je i Evi (mlada).
Svi pogledi su uprti u nju. Kao u filmu. Sada je sve u drugom planu. Ode Evi ka Babisu, do Babisa i prvi put od kada smo došli, pogledaju se i dodirnu.
- Jasas - reče Babis.
A onda crkva. Slično kao i u Srbiji. Prsten, poljubac, a na izlasku iz crkve dele umesto ruzmarina slatke bademe uvijene u til obavijen mašnom. Pa restoran, slavlje, sečenje torte, buzuki, ponti i tako do jutra. Morali smo već da krenemo, pa odosmo da se pozdravimo.
- Babise, mnogo ti hvala. Bilo je perfektno.
- Jasas - reče Babis.
- Jasas - reče i Evi.
.jpg)
