Izvor: Politika, 11.Nov.2012, 14:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vavilonska kasa

Rešavanje problema finansijskog posrtanja Grčke i Španije protekle sedmice učinilo se kao znatno rešiviji problem u odnosu na novonastalu krizu unutar Evropske unije – krizu oko budžeta EU za period od 2014. do 2020. godine.

Predlog sedmogodišnjeg budžetskog okvira EU od ukupno 1.033 milijardi evra, koji je dala Evropska komisija, naišao je na protivljenje država članica koje žele da se zajednička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kasa smanji od 50 do čak 200 milijardi evra.

Iako budžetska kasa čini samo oko dva odsto ukupnih nacionalnih budžeta država članica, borba država, Evropske komisije i Evropskog parlamenta je poprimila dosad neslućene razmere tako da postoji mogućnost da na samitu EU 22-23. novembra, posvećenom budžetu EU, lideri EU ne postignu dogovor.

Štaviše, postoji velika mogućnost da u žaru borbe oko smanjenja budžeta EU, prva žrtva bude finansiranje najkorisnijih programa za EU i njeni napredak, kao što su brojni naučni programi i Erazmus program za razmenu studenata u EU.

Zajednička kasa tako sve više počinje da liči na svojevrsnu Vavilonsku kulu koja počinje da se ruši zbog toga što različiti narodi govore različitim jezicima. Ovu vavilonsku kasu ozbiljno drma „jezička pometnja”, koja zapravo proističe ne od prevelikog trošenja na evropskom nivou već od suštinske želje država da što više zarade na EU.

Evropska zajednička kasa se puni od prihoda od carina i poreza na dodatu vrednost, kao i od doprinosa država članica, međutim čak 80 odsto budžeta EU se vraća državama članicama kroz subvencije i finansiranje programa.

Međutim, kako bi se ujednačio ekonomski razvoj svih delova EU u praksi su članice podeljene na takozvane neto davaoce (one koje više daju u evropsku kasu nego što im se vrati) i neto primaoce (one koji više dobiju nego što daju). Kada se pogleda ovogodišnji budžet EU od 129 milijardi evra, pet najvećih neto davaoca su Nemačka (9 milijardi), Francuska (6,4 milijarde), Italije (5,9 milijardi), Velika Britanija (5,6 milijardi) i Holandija (2,2 milijarde). S druge strane, pet najvećih neto primalaca su Poljska (11 milijardi), Grčka (4,6 milijardi), Mađarska (4,4 milijarde), Španija (2,9 milijardi) i Portugalija (2,9 milijardi).

Ovako posmatrano Nemci će reći da je sasvim opravdan njihov zahtev da se sedmogodišnji budžetski okvir smanji za 130 milijardi evra, iako će vešto prećutati da kada se pogleda iznos po glavi stanovnika oni ne doprinose najviše budžetu EU, već – Danci.

Državljani Danske najviše doprinose evropskoj kasi i to 150 evra po osobi, dok Nemci najviše dobijaju iz tog istog budžeta – čak 442 evra! Osim toga, Nemci ne bi smeli ni da se žale što je Poljska najveći neto primalac, budući da Poljaci pre svega dobijaju novac u okviru Evropske kohezione politike, koja znatno poboljšava njenu ekonomiju.

To i te kako ide na ruku izvoznoj politici Nemačke, jer viši standard Poljaka od Poljske čini jedno od značajnih tržišta za nemačke proizvode.

Iako Velika Britanija i njen premijer Dejvid Kameron u javnosti najviše mašu vetom na novi budžet EU, po ovoj računici čini se da najviše razloga za nezadovoljstvo imaju Danci. Zbog toga Kopenhagen ističe da želi da dobije takozvani rabat, koji je Velikoj Britaniji još 1984. godine obezbedila tadašnja premijerka Margaret Tačer.

U to vreme 80 odsto budžeta EU je išlo na subvencije poljoprivrednicima pa su Britanci uspeli da izdejstvuju da im se godišnje vraća čak šest milijardi evra.

U sadašnjim uslovima kada se analiziraju prihodi i rashodi EU, nema nikakvog opravdanja za to što Britanci dobijaju rabat od tri milijarde evra, koji je u odnosu na pređašnji prepolovljen kada je na to pristao bivši premijer Toni Bler u zamenu za smanjenje subvencija francuskim poljoprivrednicima.

Danas kada na poljoprivredu ide manje od 40 odsto evropske kase, Britanci nemaju razloga ni za rabat ni za zahtev za kresanje budžeta, jer bi njegovo smanjenje najverovatnije najviše pogodilo evropski budžet za nauku i istraživanja a tu su britanski instituti najveći primaoci sredstava.

Dok London maše vetom zbog povećanja budžeta, Pariz preti njim zbog eventualnog smanjenja evropske kase u delu koji se odnosi na poljoprivredne subvencije. Ovaj predlog Kipra, kao predsedavajuće EU, odmah je osudila Francuska jer upravo njeni poljoprivrednici (uz nemačke) najviše profitiraju od Evropske poljoprivredne politike.

U takvoj situaciji evidentno je da tri vodeće članice EU – Nemačka, Francuska i Velika Britanija – svaka na svoj način i u različitoj meri žele da iskoriste Uniju a ne da pristupe ozbiljnoj reformi budžeta EU.

Paradoksalno je to što zapravo većim ulaganjem u budžet EU i osnaživanjem slabijih članica, vodeća trojka će samo dobiti jača tržišta za svoje proizvode i samim tim povećati svoje prihode.

Nenad Radičević

objavljeno: 11/11/2012
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...