Izvor: Politika, 11.Feb.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Utvrđena trasa „Turskog toka”
Evropa trenutno troši 525 milijardi kubika gasa godišnje, a za 20 godina potrebe za tim energentom biće najmanje za trećinu veće
Gasovod „Turski tok” ulaziće u Tursku kod sela Kajakej i protezaće se 180 kilometara, a izlazna tačka biće na tursko-grčkoj granici kod Ipsale, saopšteno je juče iz „Gasproma”. U cilju određivanja tačne podmorske deonice gasovoda, Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora „Gasproma” i Taner Jildiz, ministar energetike Turske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preleteli su juče helikopterom i taj deo puta identifikujući ključne tačke i tehnička rešenja za gasovod u Turskoj.
Morski deo „Turskog toka” u dužini od 660 kilometara koristiće planiranu trasu „Južnog toka” (što znači da se neće trošiti vreme i novac za nova morska istraživanja), a zatim će skrenuti ka evropskoj obali Turske.
Turska je drugo po veličini tržište Gasproma, posle Nemačke. Prošle godine je Gasprom u Tursku izvezao 27,4 milijarde kubnih metara gasa. Trenutno se isporuke ruskog gasa u Tursku realizuju morskim gasovodom „Plavi potok” i „Transbalkanskim gasovodom” preko Ukrajine.
Dobijanje dozvole za projektne i nadzorne radove za novu tursku podmorsku deonicu gasovoda, koju će „Gasprom” sam graditi, očekuje se veoma brzo, a prilikom projektovanja gasovoda uzeće se u obzir sve veća tražnja za gasom u okolini Istanbula, objasnili su u „Gaspromu”, demantujući tako sve spekulacije koje je prošle nedelje na račun „Turskog toka” uputio Maroš Šefčovič, zamenik predsednika Evropske komisije za Energetski savez, koji je izjavio „da ovaj projekat nije održiv”.
U tom smislu, određeno je da količina gasa koju treba isporučiti na granicu Turske i Grčke bude 47 milijardi kubika, a kapacitet podmorske deonice gasovoda od Rusije do Turske biće 63 milijardi kubika. Okvirni datum završetka prve linije je decembar 2016.
Ovo je potvrdio i Aleksandar Senić, predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije, objasnivši da je Turska u potpunosti prihvatila inicijativu Rusije da učestvuje u izgradnji „Turskog toka”, s tim što to ne znači da da odustaje od gasovoda TANAP – „Transanadolijski gasovod”, kojim bi se Evropa snabdevala gasom iz Azerbejdžana, prenosi Tanjug.
Procena je da Evropa trenutno troši 525 milijardi kubika gasa godišnje, a da će za 20 godina potrebe Evrope biti oko 700 milijardi kubnih metara. Kapacitet TANAP-a je 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je trenutno tek tri odsto od ukupnih evropskih godišnjih potreba, ukazao je Senić.
– Sve zemlje u ovom regionu su energetski zavisne i prema podacima EBRD koeficijent energetske nezavisnosti, koji predstavlja količnik ukupne proizvodnje i potrošnje energenata u nekoj od zemalja, ima nižu vrednost od jedan. Turska ima koeficijent 0,76, Makedonija 0,48, Crna Gora 0,35, BiH 0,33, a Srbija tek 0,28 od čega najviše energije dolazi od uglja i iz hidroelektrana – rekao je on.
Da je gradnja „Turskog toka” opravdana potvrdio je s druge strane i novoizabrani grčki predsednik Aleksis Cipras u telefonskom razgovoru s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Uprkos „prijateljskom ubeđivanju” Brisela da uvede sankcije Rusiji, a za uzvrat dobije pare i izvuče Grčku iz dužničke krize, Cipras je pokazao da bar za sada nema nameru da okreće leđa Rusiji. Naprotiv, odbio je evropske pare, a tokom razgovora s Putinom, kako ekskluzivno prenosi „Euroaktiv”, razgovarao je o gradnji „Turskog toka” koji bi zaobišao Ukrajinu i dopremao gas do tursko-grčke granice. Na ovaj način Rusija hoće da „kazni”Bugarsku, jer je upravo ona krivaza opstrukcijaizgradnje „Južnog toka”.
Vladimir Čižov, ruski ambasador u EU, komentarišući „puste želje” EU da Rusima propadne i „Turski tok”, bez obzira na sve posledice koje će evropske zemlje imati kada ostanu bez gasa, da „akopostoji potražnja zaruskim gasom, projekat ’Turskitok’ ćeraditi bez obzira na to što EU biradasmanjipotrošnjuruskog gasa”.
Na pitanje orizikuda Rusija neće imati kome da proda 63 milijardi kubika gasa, budući da nema garancija da će ga Evropa preuzimati na tursko-grčkoj granici, Čižov je izjavio da „Gasprom” nemaveliki problem, jer će jedna trećinaovih količina biti potrošena u evropskom delu Turske. Da će ruski gas naći kupca Čižov je kao mogućnost naveo i pravljenje terminala za tečni prirodni gas koji će se isporučivati ostatku sveta.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 11.02.2015.
Pogledaj vesti o: Gasprom
