Izvor: Politika, 25.Maj.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U krizi treba ulagati u knjigu
Ovdašnjim izdavačima naročito se dopao podatak da je Andrić novčani deo Nobelove nagrade poklonio školskim bibliotekama u BiH
Od našeg specijalnog izveštača
Solun – Grčka i Solun zaslužuju dar Srbije, a to su njeni najreprezentativniji pisci, i s radošću uručujem taj dar grčkim čitaocima, rekao je srpski ministar kulture Predrag Marković i time je preksinoć otvoren 9. Međunarodni sajam knjige u Solunu na kojem je Srbija ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << počasni gost.
Pored njega govorio je i Janis Buteris, gradonačelnik Soluna, mitropolit ove regije i zvaničnici Sajma knjiga. Gotovo svi su govorili o nastojanjima da Solun i u vremenu krize, sačuva ovu smotru, kojoj je u finansiranju programa dosad zdušno pomagala EU. Gradonačelnik je obećao podršku smotri koja je ove godine, zbog krize, ukinula ulaznice, a u pomoć su priskočili Centar za knjigu Grčke, brojni sponzori, a mitropolit je istakao neophodnost očuvanja knjige u eri interneta.
Slično intoniran bio je govor ministra Markovića, koji je rekaoda u vremenu krize treba najviše ulagati u knjigu, „jer kriza će proći, i pitaćemo se šta smo sačuvali, a šta urušili u tom periodu”. Parafrazirajući Andrića, Marković je istakao da su knjige mostovi koji povezuju ne samo ljude, nego i obale, na koje ljudi prelaze, uzimajući odatle najvrednije u svom prtljagu.
Ovdašnjim izdavačima naročito sedopao podatak koji je izneo ministar, da je Andrić novčani deo Nobelove nagrade poklonio školskim bibliotekama u BiH.
„Taj Andrićev gest trebalo bi da bude glavni naslov u svim novinama, zato je Marković moj heroj”, kazala jeEva Karaitidi, vlasnica grčke najstarije i najuglednije kuće „Estija” iz Atine, (svojevrsnagrčka „Srpskaknjiževnazadruga”). Jer, u Grčkoj se,upravo, vodi velika akcija da se pomogneškolskim bibliotekama ugroženim krizom, naročito ostrvskim, pa je apelovano na izlagače da knjige koje preostanu sa sajamskih štandova upute školama. „Neoubičajeno je ovde da jedan ministar govori s toliko humora i toliko oslonjen na literaturu”, objašnjava i ponosno pokazuje petnaestak knjiga srpskih autora koje je dosad objavila, počev od davne „Predeo slikan čajem” Milorada Pavića, i još četiri njegova naslova, drama Dušana Kovačevića, nekoliko romana Vidosava Stevanovića... Žali što nisu objavili Kiša i Andrića (preduhitrili su ih drugi izdavači). Dodaje da je srpska književnost veoma različita od drugih u regionu s lokalnim osloncem i sa odlikama vrhunske evropske književnosti u isti mah.
Književna delegacija Srbije, koju čine pisci koji su već prevodimauspostavili kontakt sa grčkom publikom,juče je imala prve nastupe. Najpre je, u okviru Balkanskog festivala poezije, pesnikinja Tanja Kragujević govorila nadahnuto o uzletima srpske poezije, od Svetog Save, do modernista poput Crnjanskog, Nastasijevića, Hristića... sve do Pope, Novice Tadića i najnovije generacije. Popodne, Kragujevićeva je čitala i svoju poeziju koju je na grčkom objavio ovde najznačajniji sajt „Lirik link” .
Od DušanaKovačevića i njegove prevoditeljke Gage Rosić saznajemo da je „Sveti Georgije ubiva aždahu” prvi komad srpskog pisca ikad izveden na grčkoj sceni. Bilo je to sredinom devedesetih, a od tada su „Profesionalac”, „Balkanski špijun” i drugi komadi zaživeli na scenama Atine, Soluna, Lamije i drugih gradova. U Solun je upravo stigao poznati atinski glumac i producent koji želi da s autorom utanači postavljanje na scenu tek objavljenog komada „Generalna proba samoubistva”.
Pored Kovačevićeve drame juče su predstavljeni i romani „Ruski prozor” Dragana Velikića, i „Trougao, kvadrat”, Gorana Milašinovića. „Za mene obe knjige govore o sazrevanju junaka srpske ’izgubljene generacije’ koja je morala da se dočeka bez padobrana, onda kada je pala”, rekla jeRosićeva, koja je tokom više od dve decenije prevela na grčki gotovo sve najvažnije srpske autore.
O institucionalnom statusu ove prevoditeljke, možda najslikovitije svedoči duhovita opaska Svetislava Basare (promocija „Uklete zemlje” u prevodu Rosićeve je večeras): „Skoknuo do Soluna samo da bih Gagi Rosić nacepao drva, a onda se vraćam”...
Vesna Roganović
-----------------------------------------------------------
Kusturica: Ja sam lekar opšte prakse
Velikunavalu posetilaca nekolikosati uoči otvaranja u četvrtak izazvalo je gostovanje Emira Kusturice koji je doleteo iz Kana na promociju grčkog izdanja autobiografije „Smrt je neprovjerena glasina” i potpisivanje knjiga. Razgovor pred prepunim gledalištem otegao se sat duže. Bilo je i pitanja o nesporazumima sa delom zapadne kritike posle dobijanja „Zlatne palme” za „Andergraund”, („moralni paradoks je da je jedan od tih napada, u „Mondu”, pisao Finkelkrot, čovek koji film nije ni video, zbog čega mi se kasnije izvinjavao francuski ministar kulture”), o nerazumevanjima i lažima širenim o njemu u Bosni, o optužbama Slavoja Žižeka (s njim se, rekao je Kusturica, za razliku od Šešelja, ne bi usudio sam da se „bije” – dovoljan bi bio njegov unuk, koji još ne prepoznaje snagu te filozofske tradicije što seže do Kardelja), demokratiji („Ne verujem u nju, jer ona ne veruje u mene”), ima li nade za kapitalizam ( „This is the end, my friend”, bio je kratak), o Bregovićevom jugoslovenskom identitetu ( „To je kao kad se čovek identifikuje s neboderom”), o Grčkoj, ali ne i o BJR Makedoniji (što je pitanje za stručnjake, a on je, rekao je, „lekar opšte prakse”)...
objavljeno: 26.05.2012
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga
