Izvor: Blic, 01.Mar.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U interesu Italije je da Srbija uđe u EU

Smatram da bi i Italija trebalo da se složi sa inicijativom Grčke da sve zemlje zapadnog Balkana postanu članice EU 2014. Ta godina nosi određenu simboliku u tome da se sto godina posle atentata u Sarajevu zaokruži pozitivan proces proširenja Unije na Balkan, kaže u intervjuu za „Blic“ Đani de Mikelis, bivši šef italijanske diplomatije koji je krajem prošle nedelje učestvovao na konferenciji „Srbija: Korak bliže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << integraciji u EU“, koju su u Beogradu organizovali Ambasada Italije, Italijanska kooperacija za razvoj i Italijanski institut za spoljnu trgovinu.

De Mikelis kaže, da bi ključna prepreka mogla da bude nedostatak argumenta kojim bi se javnost država članica EU ubedila da prihvati tu inicijativu.

- Vi na zapadnom Balkanu njima delujete kao hrpa problema. Pored problema Srbije sa Kosovom, tu su i problemi Bosne i Makedonije, pa i Crne Gore. Iako taj rok deluje kao teško ostvarljiv, on ne mora da bude neizvodljiv. Do 2014. ostaju još četiri godine koje bi mogle da budu dovoljne da se ceo posao privede kraju. Za dobre odnose EU sa Rusijom ključna stvar je integracija Srbije u Uniju, ali bi Srbija trebalo da se oslobodi „sindroma Kosova Polja".

Postoji li mogućnost da odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu otvori put novim pregovorima o statusu Kosova?

- Prvo treba vidimo šta će biti odluka suda. Ako on utvrdi da proglašenje nezavisnosti Kosova na neki način nije bilo legalno, svi bi trebalo da uvaže mišljenje suda. Ja ipak ne bih gajio mnogo iluzija, mislim da bi Srbija, srpska vlada, ali i srpsko civilno društvo trebalo da se pripremi za sve moguće ishode, a ne da se zakači samo za jedan mogući ishod, kako ne bi došlo do razočaranja.

Da li Bosna i Hercegovina sada prolazi kroz najtežu krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i ko je kriv za tu krizu?

- Ko god ima minimum istorijskog znanja, svestan je da je Bosna metafora problema na Balkanu. Nastavak procesa priključenja zapadnog Balkana Evropi zauvek bi stabilizovao Bosnu. To nije nemoguće s tim što za proces stabilizacije Bosne odlučujući faktor sada postaje Srbija.

Smatrate li da je u poslednjih deset godina, nakon pada Miloševića, moglo više da se postigne u evrointegracijama Srbije, bilo od strane Beograda, bilo od strane Brisela?

- Sigurno je da je moglo da se postigne više, da se reaguje ranije i na bolji način. Na sreću, situacija se u poslednjih nekoliko godina drastično promenila, pogotovo u Srbiji. Danas postoji evolucija ne samo u srpskoj politici, već i u srpskom društvu u celini, koja meni, kao nekom ko je u poslednjih 20 godina pratio događanja u Srbiji, deluje zapanjujuće. Kad vidim da većina nekadašnjih radikala, koje smo smatrali najnazadnijim u pogledu EU, sada u potpunosti prihvata evropsku perspektivu, kada vidim da Miloševićeva partija postaje prava socijalistička partija, poput onih koje su nastale u okvirima zapadne, demokratske Evrope, tu se onda zaista radi o pozitivnoj evoluciji. Međutim, na nju nije odgovoreno istovetnom pozitivnom evolucijom iz Brisela, ne samo u odnosu na Srbiju, već i u odnosu na Evropu.

Kakve bi mogle da budu posledice?

- Jasno je da interes prema okončanju proširenja EU nije jednak kod svih u Uniji, Skandinavce širenje EU na Balkan slabo zanima, dok italijanska politika i italijansko društvo taj proces smatraju ključnim ne samo za vašu, nego i za našu stabilnost. Te razlike u interesima prete da prouzrokuju probleme koji bi u narednim godinama mogli da entuzijazam Srbije za ulazak u EU pretvore u nezadovoljstvo. Zbog toga je neophodan napor vladajućih snaga u Srbiji, ali i u zemljama poput Italije, da proširenje EU na zapadni Balkan predstave kao nešto što nije samo od interesa za Srbiju ili Italiju, već za Evropu u celini.

Evropa je mogla da spreči rat

nDa li je rat u bivšoj Jugoslaviji mogao da bude izbegnut?

- Da me je neko kao ministra spoljnih poslova Italije u novembru 1989, u vreme pada Berlinskog zida, pitao koja će prva od istočnoevropskih zemalja ući u Evropu, ja bih odgovorio - Jugoslavija. To je bilo izvodljivo, rat je mogao da bude izbegnut. Međutim, Evropa je potom odlučila da ne učini ono što je mogla, što je išlo na ruku Tuđmanu i Miloševiću, čija je odgovornost za rat podjednaka, i kasnije navelo Bosnu da zatraži nezavisnost, što je neizostavno vodilo građanskom ratu.

Nismo znali za dogovor Miloševića i Tuđmana

nKoji detalj iz susreta sa Slobodanom Miloševićem Vam je ostao u sećanju?

Sećam se susreta od 30. juna 1991. kada sam u okviru evropske trojke iz Luksemburga hitno došao u Beograd u trenutku vrhunca krize oko izbora Mesića za predsednika Predsedništva SFRJ, čemu su se protivili Milošević i deo federalnog vrha. U četiri ujutru smo postigli dogovor oko izbora Mesića, a ono što je odblokiralo pregovore bio je moj susret u četiri oka sa Miloševićem. On mi je tada rekao: "Nas Slovenija ne interesuje, tamo nema Srba i ako Slovenci žele da odu, mogu slobodno, ali je u Hrvatskoj deset odsto Srba, a u Bosni je još teža situacija. Mi nikada nećemo dozvoliti njihovo odvajanje, ali ćemo za sada da prihvatimo Mesića”. Mi tada nismo znali za dogovor koji je Milošević već postigao u Karađorđevu sa Tuđmanom 3. marta.

Nastavak na Blic...

Glas javnosti: Đani de Mikelis: Balkan odlučujući za EU