Izvor: Southeast European Times, 26.Okt.2012, 00:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turci i Grci okupljeni oko muzike
Projekat Pesme mira i nade zasnovan je na zajedničkim kulturološkim korenima koji premošćuju grčko-turske podele.
25/10/2012
Menekše Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula – 24.10.2012.
Muzičari iz Turske i Grčke koriste svoje umeće da zaleče rane preostale iz poltičkih sporova između dve zemlje.
Eleni Karaindru, renomirana grčka muzičarka, nastupila >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je sa turskim kompozitorom Enderom Sakpinarom i njegovim orkestrom na džez festivalu u Istanbulu ranije ovog meseca. Pored gromoglasnih oduševljenih povika povika na turskim i na grčkom jeziku koji su dolazili iz publike, preobražujuća snaga trenutka videla se i u Karaindruinim očima na kraju nastupa.
„Muzika je univerzalni jezik koji deluje na srca ljudi“, rekla je Karaindru za SETimes.
Sakpinar i Karaindru udružili su snage na seriji koncerata pod nazivom „Pesme nade i mira“, čiji je cilj da se upotrebi zajedničko muzičko nasleđe tih zemalja za promovisanje tolerancije, uprkos političkim neslaganjima njihovih vlada.
Sakpinar je ubeđen da ministarske prepirke ne mogu da pariraju snazi muzike.
„Kada publika pevuši melodiju i zajedno održava ritam, politički konflikti nestaju i otvoreni smo za međusobno razumevanje“, rekao je on za SETimes.
Ali, serija koncerata nije se odnosila samo na pevanje i veselje. Sakpinar, koji je već jednu deceniju koordinator ovog programa, kaže da su njegovi muzičari morali da nauče da veruju jedni drugima pre nego što su poruku tolerancije izneli široj publici.
„Kada smo počeli naš projekat postojale su ozbiljne sumnje u pogledu naših stvarnih motiva, a posebno sa grčke strane“, rekao je on. „Čak i neki grčki muzičari koji sviraju u našim orkestrima imaju poteškoća da objasne projekat ljudima koji su im bliski.“
Jedan od načina na koji je maestro ujedinio svoju grupu jeste korišćenje i grčkih i turskih umetnika kada je sastavljao repertoar pesama. To je omogućilo da se ostvari cilj koncerata, čak i u komplikovanijim sredinama, dodao je on.
„Setite se koliko je bilo političkih tenzija na leto 2006. godine, kada smo došli na Rodos da imamo zajednički koncert“, kaže Sakpinar. „Iznad Egejskog mora bilo je manevarskih borbi vojnih aviona i bila je kriza oko ostrva Kardak, a 2.000 ljudi je prisustvovalo koncertu.“
Sakpinar dodaje: „Kada su ljudi došli na naše koncerte i videli nas, počeli su ponovo da otkrivaju tursko-grčke odnose od samog početka“.
Karaindru je rekla zaSETimes da je bila toplo dočekana od strane turskih ljubitelja muzike, bez obzira na svoju nacionalnost.
„Nije da me cela Turska zna, ali oni ljubitelji muzike koji me blisko doživljavaju zaista pokazuju svoju ljubav prema meni“, rekla je ona, dodajući da je svaki put kada je sarađivala sa turskim muzičarima to za nju bilo ogromno iskustvo.
U međuvremenu, organizatori koncerata rade na tome da osiguraju da se njihov uspeh razgrana od njihovih obožavalaca do najviših nivoa vlasti.
Na nastupe su pozvani političari, gradonačelnici i guverneri. Ako dođu, moraju da održe govor kako bi podelili svoja razmišljanja o toj inicijativi i svoje viđenje zemlje sa druge strane mora.
„Zahvaljujući koncertima imali smo priliku da razgovaramo o problemima i da razmenimo dobre ideje o tome kako unaprediti situaciju“, rekao je Sakpinar. „Ali, inicijative kao što je ova potrebna je još veća podrška biznismena i javnih zvaničnika sa obe strane.“
Postoje znakovi da sve veći broj umetnika sa obe strane Egeja prihvata formulu tog projketa, koja se odnosi na mir kroz muziku.
Mehtap Demir, turska pevačica čiji ansambl My Sweet Canary (Moj ljupki kanarinac) uključuje grčke, izraelske i turske muzičare, trebalo je da prenese tu poruku na Svetskom sajmu muzike Womex u Solunu 21. oktobra.
„Snaga muzike dolazi iz fuzije lokalne, kulturološke i verske sfere“, izjavila je Demir za SETimes. „Muzičari treba da podele to sa narodom i istaknu tu temu.“
Ansambl Demirove osnovan je u znak sećanja na Rozu Eskenazi, poznatu kao kraljicu rembetika (grčkog bluza) s početka ranog 20. veka. Eskenazi je rođena u sefardskoj porodici u Istanbulu, ali se u njenom ranom detinjstvu njena porodica preselila u Solun, koji je tada još bio deo Otomanskog carstva.
Pevačica žali zbog činjenice da su turski i grčki narod spremni da „prisvajaju“ određene aspekte kulture, kao što su kafa ili lokalni plesovi.
„Muzički projekti kao što je My Sweet Canary pokazuju da se radi o zajedničkoj kulturi ovog regiona“, rekla je ona.
Demir je ispričala priču o grčkom političaru koji joj je prišao na jednom od njenih koncerata.
„On je rekao 'Imam 58 godina. Moja baka mi je obično pevala pesmu 'Rambi', koju ste vi izveli. Podsetila me je na detinjstvo.“
Dopisnik SETimesa iz Atine HK Canis doprineo je ovom izveštaju.
Link nastupa možete pronaći ovde
Nastavak na Southeast European Times...
