Izvor: Sportski Žurnal, 01.Jan.2011, 12:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teodosić: Hoću trofeje!

Zdravlja, sreće i titulu šampiona, poželeo je sebi za Novu godinu Miloš Teodosić. Srpski reprezentativac, organizator igre Olimpijakosa – vicešampiona Evrope i Grčke, najbolji igrač Evrolige u prošloj sezoni, prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << plejmejker Svetskog prvenstva u Turskoj. Logično, i košarkaš godine u „Žurnalovom“ tradicionalnom izboru.
- Na kraju svake karijere se ne broje individualna priznanja, već osvojeni klupski trofeji – rekao je Teodosić koga je naš poziv zatekao dok je ulazio u kuću posle treninga. – Najviše bih voleo kada bi sva ta priznanja prešla u šampionsku titulu. To bi bila prava stvar. Ovo je moja četvrta godina u Olimpijakosu i za to vreme smo osvojili samo jedan grčki Kup. Svi u klubu smo gladni trofeja. Samo o tome razmišljamo.
Možda mu nedostaje šampionska titula, ali iza Miloša Teodosića već sada ima šta da ostane. Setite se samo serije trojki na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, posebno u polufinalu protiv Slovenije. Možda je baš ta utakmica bila presudna u njegovoj karijeri, da od supertalenta postane vrhunski igrač.
Vrhunski igrač koji je godinu dana kasnije spektakularnom trojkom srušio Španiju, u tom trenutku svetskog i evropskog šampiona i odveo Srbiju u polufinale Svetskog prvenstva u Turskoj.
Rado ćemo se setiti te situacije. Bilo je 89:89. Desetak sekundi do kraja četvrtfinala Mundobasketa. Lopta u rukama Miloša Teodosića. Vreme ide. Na Teu se smenjuju čuvari i niko od njih ni ne pomišlja da će on uraditi ono što je uradio – na devet metara od koša stao je sa driblingom, digao se na šut i pogodio. Srbija je otišla u polufinale. Španija se oprostila od titule svetskog prvaka.
- Ne znam da li iko u takvom trenutku razmišlja – setio se Teodosić momenta kada je oduševio ceo svet, možda čak i Špance. – Ali, sigurno da je i faktor sreće u svemu tome ogroman. Kada sam šutirao prosto nisam verovao da lopta ulazi u koš. Koliki smo uspeh napravili tom pobedom, svi smo bili svesni tek dva dana kasnije.
Baš ta nepredvidljivost u igri, njegove čuvare dovodi do ludila. Niko nikada ne zna šta će uraditi – šutirati sa pola terena ili onako kako samo on to zna, baciti loptu saigraču koja po pravilu uvek završi u pravim rukama, potom i protivničkom košu:
- Iskreno, ni ja ne znam šta ću kada da uradim. Ponekad pomislim da je to slučajno, ali ispostavi se da nije. Prosto, ja tako igram, trudim se da čitam situacije na terenu. Nadam se da to dobro radim.
Srbija i Olimpijakos u Milošu Teodosiću imaju meč vinera. Ali, kada njemu ne ide, on dobro zna kome bi bacio poslednju loptu:
- Iskreno, u reprezentaciji ima mnogo momaka koji su igrači odluke. Veličković, Rašić, Savanović, Krstić… To se videlo i na Svetskom prvenstvu, kao i u njihovim klubovima. A, što se tiče Olimpijakosa, igrač kome bih bez razmišljanja u svakom trenutku dao loptu je Spanulis.
Razgovor je na trenutak prekinulo zvono na vratima. Stigao je ručak. U pozadini se čulo nekoliko reči na grčkom jeziku, dostavljač hrane je otišao, a Miloš se vratio razgovoru.
Na konstataciju da će mu se ohladiti ručak, naš reprezentativac je rekao:
- Neće. Gde smo ono stali?
Olimpijakos je prošle sezone osvojio prvi trofej u poslednjih osam godina – trijumfovao je u Kupu. Pirejci su stigli i do fajnal -fora Evrolige. Reprezentacija Srbije je bila četvrta na Svetskom prvenstvu. Bez dileme – godina za pamćenje. Ali, bilo je i onih stvari koje bi svi najradije zaboravili.
Ružne slike u kojima je i Teodosić bio jedan od protagonista obišle su svet. Počelo je od finala plej-ofa Prvenstva Grčke, koje je završeno pobedom Panatinaikosa 3-0, ali na kome je bilo svega i svačega. Od bukvalno pljuvanja – Teodosić je bio meta Dijamantidisa, do strašnih nereda na tribinama zbog kojih je treći meč trajao skoro četiri sata i nije završen. Rasplet je dobijen tek za „zelenim stolom“. Nastavilo se opštom tučom na utakmici Srbija – Grčka, na Akropolis kupu u Atini.
Koliko sve to kvari utisak, inače veoma uspešne godine, pitali smo Teodosića:
- Naravno da kvari. Takve situacije nikako ne smeju da se dešavaju na terenu. Što se tiče konkretno Akropolis kupa, ono što se tamo dešavalo stvorilo je ružnu sliku o svima nama. Trudiću se da se to nikada više ne ponovi. Opet, samo igrači znaju kakva je tenzija na terenu čak i kada se igra prijateljska utakmica. Ponekad se dese i takve stvari. Ali, iskreno se nadam da se to u mojoj karijeri nikada više neće desiti – završio je Teodosić.


TROJKA ILI ASISTENCIJA?
Miloš Teodosić je među deset najboljih asistenata u istoriji Evrolige – u prošloj sezoni ukupno je imao 107 uspešnih dodavanja. U ovoj je već došao do broja 46. Lični rekord mu je 12 asistencija na jednoj utakmici – postavio ga je protiv Efesa, 7. januara 2010, izjednačio 25. marta protiv Prokoma.
Na listama najboljih strelaca ga nema.
- Asistencija mi je draža od bilo kakvog koša – dodaje Teodosić. - Prvu stvar koju sam naučio kada sam počeo da igram košarku je da kada daš nekome asistenciju onda su srećna dvojica, a kada poentiraš, onda si srećan samo ti.
Ili cela Srbija, kada je u pitanju trojka za pobedu.
- E, to je nešto drugo!
Pogledaj vesti o: Evroliga

Nastavak na Sportski Žurnal...