Izvor: Kurir, 09.Apr.2011, 18:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TADIĆ I PAPULJAS 29. APRILA OTVARAJU KULU NEBOJŠA
BEOGRAD - Šef srpske države Boris Tadić i predsednik Grčke Karolos Papuljas otvoriće 29. aprila u obovljenoj Kuli nebojša izložbu kojom je kroz multimedijalne postavke ispričan deo istorije dve zemlje.
- Sve je već neko vreme potpuno spremno za otvaranje - kazala je direktorka Javnog preduzeća "Beogradska tvrđava" Ivana Lučić-Todosić. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Prema njenim rečima, ideja je bila da se kroz priču o objektu i promeni njegove funkcije, od odbrambene do zatvora, ispriča priča o delu srpske i grčke istorije.
Svaki od četiri nivoa je posebno tematski obrađen i ima drugačiji koncept.
U prostoru aneksa predstavljena je istorija Kule nebojša kao vojnog objekta koji je od izgradnje, oko 1460. godine, bio deo odbrambenog sistema grada.
Postavka u prizemlju posvećena je periodu kada se Kula koristila kao tamnica i u elektronskoj formi je prikazano kako je krajem 18. i početkom 19. veka postala simbol osmanske represije nad borcima za slobodu balkanskih naroda.
- Na prvom nivou je, zapravo, na simboličan način dat memorijal žrtvama koje su stradale u ovoj kuli - objasnila je Lučić-Todosić, podsetivši da je od Grčke, kojoj je "pripao" drugi nivo, potekla inicijativa da se obeleži mesto stradanja Rige od Fere.
Kroz multimedijalne aplikacije, na tom nivou su predstavljene njegove ideje, rad i život. On je bio veliki grčki pesnik i revolucionar, ključna figura Grka i drugih balkanskih naroda na njihovom putu ka slobodi. Po nalogu Visoke Porte, Riga je, zajedno sa sedmoricom istomišljenika, zatočen u Kuli nebojši, gde je i stradao 13. juna 1798. godine.
Izložba na trećem nivou posvećena je Prvom srpskom ustanku i nastanku moderne srpske države početkom 19. veka, vojske, vlade i prosvete, a kroz zanimljivu postavku sa kaleidoskopima predstavljene su ratne operacije ustaničke vojske.
Prema rečima Lučić-Todosić, na poslednjem nivou je priča o Beogradu od početka 19. veka do 1867. godine, kada postaje prestonica Kneževine Srbije. U elektronskoj formi prikazani su početak Drugog srpskog ustanka, uloga i uticaj kneza Miloša Obrenovića na stvaranje Kneževine, kao i proces pretvaranja grada iz orijentalne u srednjoevropsku varoš.
- Ovo je prvi put da se u rekonstruisano, restauirano zdanje unosi moderna izložbena postavka - istakla je Lučić Todosić, napomenuvši da je Kula i sama po sebi eksponat.
Ona je podsetila da je srednjovekovni objekat, star 550 godina, predstavljalo ulaz u tvrđavu i branio grad od napada Turaka, a više je puta goreo, bio rušen pa obnavljan.
Kula nebojša je spomenik od izuzetne kulturne i istorijske važnosti, koja je funkciju iz prethodnih vekova i upotrebnu vrednost davno izgubila, i do početka revitalizacije, juna 2009. godine, predstavljala je samo svedočanstvo o prošlim vremenima.
Stručna javnost tvrdi da je projekat njene obnove i prilagođavanja savremenim uslovima, uz očuvanje autentičnosti jedan od najobimnijih i najzahtevniji u oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji. Taj projekat je uspešno završen maja prošle godine.
Za radove na Kuli nebojša Vlada Grčke je Beogradu donirala oko 1,4 miliona evra, dok je grad obezbedio oko 50 miliona dinara, a "Beogradska tvrđava" oko 20 miliona dinara.
Kada je reč o izložbenoj postavci, za nju je u gradskom budžetu opredeljeno oko 9,5 miliona dinara, dok je "Beogradska tvrđava" za tu svrhu obezbedila 1,5 miliona dinara.
- Ulaz će se naplaćivati simbolično - 300 dinara. Očekujemo da će ova stalna postavka biti interesantna i građanima Beograda, kao i gostima prestonice - dodala je Lučić-Todosić.
