Izvor: Press, 16.Maj.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve teže do Evrope
Grčka kriza će otežati dalji proces proširenja EU, ali je dobro što će se od kandidata tražiti da uđu spremni i što će ih više nego ranije infrastrukturno, ekonomski i socijalno pripremati za članstvo kako se ovakve stvari ne bi ponovile
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kaže za Press da grčka kriza neće doneti negativne posledice Srbiji zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << masovnom paketu pomoći EU toj zemlji. Ipak, činjenica je da će dalje proširenje EU posle ove krize biti teže za zemlje kandidate. On kaže da je grčka kriza dobar pokazatelj koliko vredi članstvo u EU i koliko je zajednica moćna i spremna da pomogne svom članu kada se nađe u problemu.
- Činjenica je da će grčka kriza otežati dalji proces proširenja EU. Međutim, dobro je što će EU od kandidata tražiti da uđu posve spremni, odnosno što će ih više nego ranije infrastrukturno, ekonomski i socijalno pripremati za članstvo kako se ovakve stvari ne bi ponovo dešavale. U tom smislu najava predsedavajućeg Evropskog saveta Hermana van Rompeja da će na jesen doći do radikalnih reformi evropske ekonomske politike dobra je stvar za sve nas - kaže Đelić za Press.
Hoće li put Srbije u EU biti usporen zbog krize u Grčkoj?
- Nemačka kancelarka Angela Merkel nedvosmisleno je poručila prošle nedelje da ova kriza ne sme ugroziti proces pridruživanja zapadnog Balkana jer bi to ugrozilo mir i stabilnost u Evropi. Dobili smo tokom prošlonedeljne posete Berlinu nedvosmislenu podršku Nemačke: uz pozitivan izveštaj haškog tužioca, SSP će biti ratifikovan u junu.
Šta to znači konkretno za Srbiju?
- To znači da i formalno dobijamo status pridruženog člana EU. Kada se ciklus ratifikacije završi biće svima jasno da smo budući član EU. Takođe, početak procesa ratifikacije je preduslov za prosleđivanje naše kandidature za članstvo. Ja sam tražio da se to desi čim se pokrene ratifikacija, u junu, a ako ne bude moglo tako brzo, onda što pre moguće na jesen.
Kada ćemo dobiti status kandidata?
- Naš cilj je sredina 2011. godine, kako bismo pre kraja mandata ove vlade otpočeli zvanične pregovore o članstvu u EU.
Da li je u izgledu još neki novac iz EU?
- Po dobijanju statusa kandidata, možemo očekivati oko 30 odsto više sredstava, nekih 70 miliona evra godišnje. Dodatno, kada Hrvatska 2012. godine uđe u EU, ona na stolu ostavlja 350 miliona evra jer prelazi na druge fondove. Tražimo da to bude preusmereno na nas i druge zemlje zapadnog Balkana. Predlažemo da EU i naš region odrede i sprovedu projekte od zajedničkog interesa u oblastima infrastrukture, energetike, ekologije, socijalne politike, ekonomije znanja. Tako bi svi ušli mnogo spremniji u EU. Napokon radimo na uspostavljanju tehnološkog fonda za region sa 100 miliona evra kapitala. Pomoći će i to što je novi EU komesar za budžet, Poljak Januš Levandovski, početkom devedesetih bio moj šef kada sam savetovao njihovu vladu. Sreli smo u Briselu ove nedelje po prvi put posle osamnaest godina uz puno emocija. Mali je ovaj svet.
Koliko kriza u Grčkoj ekonomski može da ugrozi Srbiju?
- Evropski paket mera pomoći Grčkoj u ogromnoj meri olakšava posao Srbiji. Grčke banke u Srbiji su stabilne. Nama je bitno da se što pre stabilizuje Grčka jer je ona naš prijatelj i jedan od najvećih investitora kod nas, dve milijarde evra ukupno kroz 210 preduzeća koja plaćaju poreze i zapošljavaju ljude u Srbiji. Grčka je pomagala Srbiji kada nam je bilo najteže, daje nam podršku oko Kosova, sada je pravo vreme da uzvratimo u skladu sa našim mogućnostima. Mi, nažalost, ne možemo kao država mnogo da uradimo finansijski. Ali, podržavamo grčke prijatelje u svim međunarodnim forumima i možemo da iskažemo solidarnost kao pojedinci. Ja sam, primera radi, promenio planove da bi ovog leta boravio u Grčkoj sa porodicom.
Srbija je zvanično izašla iz recesije. Kada će to da oseti običan čovek?
- Delimično krajem godine, nakon kontrolisanog odmrzavanja plata i penzija. Ali kriza će istinski prestati za narod kada budu ponovo formirana nova radna mesta. U Rači, Svilajncu i nekim drugim opštinama dolaze novi investitori. Srbija, koja je privukla skoro dve milijarde evra investicija prošle godine, je i dalje atraktivna za investiranje.
Kako je to Srbija atraktivna za investiranje, a niko neće najbolje srpske firme? Od prodaje "Galenike" se odustalo jer se nije javila nijedna od renomiranih kompanija, a za finansijskog savetnika za "Telekom" se javio samo jedan ponuđač...
- Nije bitno koliko je potencijalnih savetnika, bitno je da bude dovoljno interesenata za "Telekom". Za "Galeniku" je bilo zainteresovanih, ali nije bilo velikih igrača zato što su trenutno na delu velika prestrojavanja u svetskoj farmaceutskoj industriji. Biće pogodnijih momenta za "Galeniku".
Da li i dalje mislite da treba prodati "Telekom"?
- Da, ali ne po svaku cenu, ne bilo kome. "Telekom" je jedna od naših najboljih firmi, ušao je na tržište BiH, Crne Gore, konkurentan je "Telenoru", "Vipu".
A koja je to cena ispod koje se neće dati?
- To neću reći, to je informacija koja bi previše pomogla potencijalnim kupcima.
Znači postoji zvanična državna procena i odluka najniže cene za "Telekom"?
- Nećemo raditi pod pritiskom. Zato i moramo imati odgovoran budžet, da ne bismo morali da pod hitno prodajemo preduzeća da bismo zatvarali rupe u tekućoj potrošnji. Sve je povezano.
A kada očekujete prodaju "Telekoma"?
- Do kraja godine.
Šta će da rade Srbi sa Kosova ako im opet isključe signal? Da li će kupac "Telekoma" učiniti sve da im vrati signal kao što je to sada uradilo državno preduzeće?
- Radimo na tome, naravno. To je jedan od važnih elemenata procene kapaciteta partnera.
Jeste li svesni bezbednosnih aspekata prodaje "Telekoma"?
- Naravno, ali kao sve ozbiljne zemlje, na tome radimo, umesto da o tome pričamo.
.jpg)
