Izvor: B92, 16.Jan.2012, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiglic: Ova godina biće još gora
Vašington -- Bez privrednog rasta, dužnička kriza i kriza evra, samo će se produbiti, tako da štednja neće dati rezultate na duge staze, kaže Džozef Stiglic.
Stiglic, bivši glavni ekonomista Svetske banke i nobelovac, je kazao da treba povećati investicije u "zelenu" ekonomiju, koje bi stimulisale privredni rast i zapošljavanje.
"Slabosti privrednog uspona iz prošle decenije izašle su na videlo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u SAD, ali i u Evropi, gde su zabrinutost oko Grčke i posvećenost vlada budžetskoj štednji prošle godine odnele težak danak", navodi.
Stiglic je podsetio da se kriza u Evropi proširila sa Grčke na Italiju i Španiju, gde je skočila stopa nezaposlenosti, a na početku recesije kretala se blizu 20 odsto, napominjući da je kraj evra, koji je do tada bio nezamisliv, počeo da deluje moguće.
Postoji zabrinutost da politika i ideologija, posebno u SAD, neće dozvoliti da do toga dođe. Koncentrisanje na budžetske deficite dovešće do smanjenja potrošnje u socijalnom sektoru, što će povećati nejednakost među ljudima, kaže Džozef Stiglic.
"Ova godina će biti još gora, iako je, naravno, moguće da će SAD rešiti svoje političke probleme i konačno sprovesti mere za podsticanje privrede, da bi se nezaposlenost dovela do nivoa od šest do sedam odsto", ukazao je Stiglic.
Međutim, on smatra da je malo verovatno da će do toga zaista i doći, kao što je malo verovatno da će Evropa shvatiti da štednja neće sama rešiti probleme, već će naprotiv samo pogoršati ionako loše stanje u privredi.
Najveće zemlje u razvoju, koje su izbegle velike probleme 2008. i 2009. godine, prema oceni Štiglica, možda se neće tako lako izboriti sa sadašnjim ekonomskim turbulencijama. Primera radi, privredni rast Brazila je usporio, što izaziva zabrinutost u celoj Latinskoj Americi.
U međuvremenu, dugoročni problemi, uključujući klimatske promene i druge pretnje po životnu okolinu, kao i sve veću nejednakost, nisu nestali, a neki od njih su čak postali ozbiljniji nego ranije. "Recimo, visoka nezaposlenost izazvala je smanjenje plata i rast siromaštva", podsetio je Štiglic.
Dobra vest je što bi hvatanje u koštac sa dugoročnim problemima u suštini rešilo kratkoročne probleme. Povećanje investicija u oblasti prilagođavanja privreda globalnom zagrevanju stimulisalo bi privredni rast i zapošljavanje, smatra ugledni svetski ekonomista.
"Progresivnije oporezivanje bi ujedno smanjilo nejednakost i povećalo zaposlenost kroz podsticanje tražnje. Viši porezi za bogate doneli bi prihode koji su potrebni za finansiranje javnih investicija i delom obezbedili zaštitu za nezaposlene", smatra Stiglic.
