Izvor: RTS, 12.Okt.2011, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spas ili odlaganje bankrota?
Novih osam milijardi evra stići će u grčki budžet početkom novembra i privremeno spasti zemlju od bankrota. Atina ima novca za plate i penzije samo do sredine novembra. Evropski zvaničnici razmatraju čak i drastičan potez – otpis dela duga.
Atina i vlasnici njenog duga na kratko mogu da odahnu. Novca za prispele obaveze će biti, jer je inspektorska trojka (MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija) zaključila da je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Grčka uradila dovoljno na reformama da bi dobila osam milijardi evra. Skoro šest milijardi evra obezbediće zemlje evrozone.
Nova tranša od osam milijardi evra, što je deo paketa pomoći od 110 milijardi evra odobrenog Grčkoj prošle godine, verovatno će biti isplaćena početkom novembra, nakon što svoje odobrenje daju ministri finansija evrozone i izvršni odbor MMF-a.
Vlada u Atini, inače, raspolaže sredstvima za isplatu plata i penzija samo do sredine novembra, posle čega bi značajno porasle šanse da ta zemlja bankrotira.
Ministar finansija Evagelos Venizelos kaže da ne treba zaboraviti osnovnu stvar, a to je da Grčka jeste i da će uvek biti član evrogrupe i da o tome nema pregovora sa partnerima iz zone evra.
Vlada najavljuje veću štednju, jer su dodatni pad bruto društvenog proizvoda i neuspeh u primeni nekih mera štednje onemogućili prvobitni cilj – da se deficitu ovoj godini smanji.
Biće smanjene plate državnih službenika, a bez posla će ostati još 30.000 zaposlenih u javnom sektoru. Građani su nezadovoljni merama štednje i kažu da će se boriti protiv takve politike.
Ekonomisti upozoravaju da je, uprkos reformama i merama štednje, dužnički problem Grčke neodrživ.
Evropski zvaničnici prvi put priznaju da se razmatra čak i drastičan potez – otpis dela duga, kako bi grčki dug od 350 milijardi evra bio sveden na održiv nivo.
Predsednik evrozone Žan-Klod Junker kaže da vlasnici grčkih obveznica treba da se spreme za mogućnost da otpišu više od 60 odsto onoga što im Atina duguje.
Za razliku od finansijskih tržišta, političari u Evropskoj uniji sporo su reagovali na dužničku krizu. Kriza je postala sistemska, a bez hitnih novih mera, preti da ugrozi globalnu ekonomsku stabilnost.
.jpg)
