Izvor: B92, 31.Maj.2011, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ren: Grci, oštra štednja je nužna
Atina, Brsiel -- Grčka vlada je dužna da se što brže dogovori sa opozicijom i stanovništvom oko realizacije mera oštre štednje, kaže Oli Ren.
Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja smatra da uoči donošenja odluke o odobrenju redovne tranše Grčkoj, vredne više milijardi, "nema vremena za duge pregovore".
Prema rečima Rena, jun će biti odlučujući mesec ne samo za Grčku, već i za celu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropsku uniju.
Grci su za samo jedan dan sa bankovnih računa podigli 1,5 milijardi evra nakon što su mediji objavili da zemlja izlazi iz evrozone. Evrokomesar za pitanja mora i ribolov Marija Damanaki upozorila je prošle sedmice da je članstvo Grčke u evrozoni rizik, ukoliko se ne preduzmu rigorozne mere.
Jun može da bude ili početak kraja krize, ili će evrozona zapasti u novi vrtlog kriznih pojava, koje će isprovocirati negativnu lančanu reakciju u finansijskom sistemu i zaraziti ekonomije ostalih država, istakao je evropski komesar.
Među hitnim merama Oli Ren je naveo smanjenje deficita državnog budžeta Grčke, realizaciju programa privatizacije državne imovine i usaglašavanje mera pomoći koju Grčkoj nameravaju da pruže EU i Međunarodni monetarni fond.
Grčkoj možda još 20 milijardi evra od EU
Evropska centralna banka je, međutim, ponovo upozorila na opasnost od reprogramiranja grčkog duga. Član uprave Evropske centralne banke Lorenco Bini Smagi je istakao da bi reprogramiranje dugova ili povlačenje iz evrozone bio "smrtonosan udarac" za Grčku.
Grčka mora da uradi mnogo više
Zvaničnici Unije tvrde da bi Grčka mogla da uradi mnogo više kako bi izbegla bankrot, između ostalog i da proda deo državne imovine. Član izvršnog odbora Evropske centralne banke, Jirgen Štark, izjavio je da bi zvanična Atina privatizacijom državne imovine mogla da prikupi čak 300 milijardi evra.
Destabilizacija kao posledica tog koraka, ne samo da preti zemljama u zoni zajedničke evropske valute, već će imati i dramatične posledice van njenih granica, smatra ovaj bankar.
On navodi da bi Grčka mogla da dobije dodatnu pomoć od drugih članica evrozone u iznosu od 20 milijardi evra i da još tri puta toliko sredstava prikupi putem novih mera štednje, među kojima je i prodaja državne imovine.
Bini Smagi je naveo da je do kraja sledeće godine Grčkoj potrebno između 60 i 70 milijardi evra i dodao da bi taj manjak mogao da bude pokriven na nekoliko načina.
Sredstva iz privatnog sektora bi delimično bila ostvarena prodajom državne imovine, kao i ulaganjem grčkih banaka u kratkoročne državne obveznice, dok bi od dela koji treba da obezbedi država, dve trećine ili oko 20 milijardi evra poteklo od članica evrozone, a ostatak od Međunarodnog monetarnog fonda, izneo je Bini Smagi.
On je dodao da plan treba "dodatno proučiti" i da bi on u svakom slučaju zahtevao konkretna obećanja vlade u Atini da će nastaviti da radi na poboljšanju svog teškog finansijskog stanja.
Grčka je u maju prošle godine dobila paket pomoći vredan 110 milijardi evra od EU i Međunarodnog monetarnog fonda, ali do danas nije uspela da ostvari svoja obećanja o smanjenju deficita.
To povećava šanse da bi moglo da dođe do bankrota Grčke zbog duga od 327 milijardi evra, što je jednako 150 odsto bruto domaćeg proizvoda te zemlje.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
