Izvor: Blic, 16.Nov.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razduživanje banaka
U oktobarskom regionalnom izveštaju o stanju u Evropi, MMF je upozorio na opasnost od ubrzanog razduživanja banaka koje može da ugrozi finansijsku stabilnost u, između ostalih, zemljama na jugoistoku Evrope. Ovaj je proces uveliko u toku i pitanje je samo zašto se banke razdužuju i kako to izgleda u Srbiji?
Razloga ima više, ali su svi povezani sa krizom državnih dugova u takozvanim perifernim evropskim privredama. Ukoliko, primera radi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grčke državne obveznice više ne vrede ni upola od nominalnog iznosa, banke koje su u njih ulagale moraju ili da povećaju svoj kapital, kako bi pokrile taj gubitak, ili moraju da smanje svoje obaveze. I jedno i drugo ima za posledicu smanjene mogućnosti kreditiranja.
Smanjena ponuda kredita znači i da banke u Srbiji ne mogu da pozajmljuju od stranih banaka, bilo da je reč o njihovim centralama ili o međubankarskom tržištu. Ukoliko su u prethodnom periodu domaće banke bile neto dužnici prema stranim bankama, trebalo bi očekivati da bi te pozajmice trebalo da, za nadati se je, postepeno vraćaju, dakle da se razdužuju, što bi u ovom slučaju trebalo da se ogleda u smanjenju njihovih stranih dugovanja.
Na početku krize se takozvanom Bečkom inicijativom obezbedilo obećanje banaka da će se taj proces odložiti, to jest da banke neće povlačiti novac iz Srbije. To je, naravno, značilo i da se kreditiranje neće povećavati brže nego što rastu domaći izvori finansiranja. Sa vremenom, međutim, banke će morati da smanjuju svoju stranu zaduženost, što i čine. Rizik je, međutim, da bi mogle da postanu neto kreditori stranim bankama koje se suočavaju sa teškoćama, recimo u Grčkoj ili Italiji. Jer će ovima poslednjima biti potrebno dosta novaca da se i same razduže.
Povezane vesti: Nije tri nego dva Uspeh i profit Izveštaj o inflaciji
