Izvor: RTS, 31.Mar.2015, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Prese": Pragmatičan odnos pravoslavne braće
Ukoliko bi se grčki premijer okrenuo staroj pravoslavnoj bratskoj državi Rusiji da zatraži pomoć, to ne bi bio nikakav izum Aleksisa Ciprasa, već sledi samo jednu tradiciju grčke politike, ocenjuje bečki dnevnik "Prese".
Prese navodi da je u prošlosti Atina često gledala u pravcu prijatelja u Moskvi i Beogradu i dodaje da su se vlade u Atini suočavale sa pitanjem šta je značajnije – veza >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa takozvanim zapadnim strukturama ili stare pravoslavne veze, prenosi Tanjug.
Pre 16 godina, grčka vlada je morala da apsolvira težak akt balansiranja, iako pod drugim političkim okolnostima, ukazuje Prese, podsećajući da je morala pokazati vernost prema svojim saveznicima u NATO-u, ali i da je znala za raspoloženje u zemlji.
Tada je poglavar Grčke pravoslavne crkve Hristodulos i izgovorio ono što su mnogi Grci mislili kada je u jednoj od svojih molitvi stao protiv NATO napada na "pravoslavni bratski narod – Srbe".
Gotovo slične izjave dolazile su i iz Moskve, gde je patrijarh Aleksej Drugi osudio napade zapadne alijanse na Srbiju kao "greh".
List podseća da je više hiljada ljudi protestovalo u Atini, a i da se vlada založila za brzo okončanje NATO bombardovanja, ali je Grčka, istovremeno kao članica NATO-a stavila, na raspolaganje strateški važnu luku Solun.
Takođe je Atina, ukazuje Prese, godinu dana pre toga zaustavila zaoštravanje ekonomskih sankcija protiv SR Jugoslavije, dodajući da su delovi grčke elite imali bliske odnose sa porodicom Slobodana Miloševića.
Tome se pridružuje i strateška briga da bi Turska preko većinski muslimanskih kosovskih Albanaca mogla proširiti svoj uticaj na Balkanu, a iznad svega su istorijske grčko-srpske veze, koje sežu od ustanka protiv Osmanskog carstva do zajedničke borbe u Prvom svetskom ratu.
Prese podvlači da se za vreme rata na Kosovu 1999. videla stara pravoslavna osovina od skeptičnog NATO člana Grčke, preko Srbije do srpskog saveznika Rusije.
Po pitanju Srbije i Kosova, Atina i Moskva su i dan-danas u "istom čamcu" – Rusija ni ne pomišlja da prizna nezavisnost Kosova, a i Grčka spada u pet članica EU koje ne žele da prihvate samostalnost južne srpske pokrajine, podseća list.
Sada, kada zbog ukrajinske krize ton između Rusije, EU i NATO-a na drugoj strani postaje sve žustriji, Moskva pokušava da ponovo koristi svoje bratske veze u jugoistočnoj Evropi.
"Pojačano se šire pipci, na primer, ka Beogradu, koji i dalje može računati na pomoć Rusije po pitanju Kosova. Srbija već ima status kandidata za prijem u EU, ali pojedini eksperti upozoravaju da bi Beograd mogao ponovo snažnije da se osloni na Moskvu, ako u pristupnim pregovorima budu postavljene prevelike prepreke", ukazuje bečki dnevnik.
S tim u vezi, list podseća da je premijer Aleksandar Vučić, u intervjuu za Prese krajem januara, rekao da se Srbija nalazi na putu u EU, što je strateški cilj Srbije, ali da istovremeno želi da sačuva tradicionalno dobre odnose sa Rusijom.
"I pored svih istorijskih veza, odnos Beograda i Moskve je na posletku uvek bio obeležen političkim pragmatizmom. To važi i za Grčku. Vlada u Atini rado koketira sa evropskim partnerima, ali i time da će se, u slučaju potrebe, okrenuti starom prijatelju Rusiji.
Kao i srpskoj, i grčkoj vladi je jasno da ne postoji alternativa za EU. Grčka je i 1999. na kraju ostala na strani zapadnih partnera. I pored neslaganja povodom bombardovanja, ona nije napuštala zajedničku NATO politiku protiv Miloševića", zaključuje Prese.
.jpg)
