Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Mar.2011, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednik Tadić razgovarao sa Papandreuom

ATINA -

Predsednik Srbije Boris Tadić i grčki premijer Jorgos Papandreu razgovarali su sinoć u Atini uoči današnjeg zasedanja Partije evropskih socijalista (PES), u čijem radu je Tadić učestvovao kao lider Demokratske stranke.

Predsedavajući skupa evropskih socijalista u grčkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prestonici su osim Papandreua i predsednik PES i bivši premijer Danske Pol Nirup Rasmusen.

Sastanku su prisustvovali i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predstavnici levice iz više evropskih i balkanskih zemalja.

Lideri PES su sinoć neformalno razgovarali o situaciji u regionu.

Program evropskih socijalista za izlazak iz krize

Lideri Partije evropskih socijalista (PES) usvojili su na današnjoj konferenciji u Atini zajedničku strategiju u rešavanju ekonomske krize, koja je bazirana na zapošljavanju, investicijama i razvoju i suprotna je politici štednje evropskih konzervativaca.

PES je u svom programu, objavljenom pred početak konferencije, ukazala da je njena progresivna ekonomska strategija "pouzdanija" od plana konzervativaca koji se oslanja samo na stroge mere štednje.

"Mi možemo istovremeno imati rast, radna mesta i bolje javne finansije, ali samo ako donesemo ispravnu ekonomsku strategiju i zajednički je u saradnji primenimo. To je 'naš put', progresivna ekonomska strategija za Evropu", ukazano je programu PES.

U programu PES se, osim toga, predlaže ambiciozna strategija za realizaciju novog, pravičnog, modela rasta.

"Mi se fokusiramo na investicije u inovacije, 'zeleni' rast, obrazovanje, borbu protiv socijalnih nejednakosti i oporezivanje finansijskih transakcija i za budžetske konsolidacije. Konzervativci i liberali imaju, međutim, drugu strategiju - samo stroge mere štednje. Naš put za rast, zapošljavanje i javne finansije je bolji od puta konzervativaca", navedeno je u programu.

PES je ukazala da će njena progresivna strategija do 2015. rezultirati otvaranjem osam miliona novih radnih mesta i povećanjem rasta za dodatnih 4,5 odsto. Do 2020. PES, kako se navodi u programu, može otvoriti ukupno 12 miliona novih radnih mesta.

Prema strategiji PES, bruto domaći proizvod (BDP) EU bi porastao 10,9 odsto u sledećih pet godina, što je za 4,5 kumulativnih poena više nego što predviđa strategija konzervativaca, zasnovana na strogoj štednji, u periodu 2011-2015.

Do 2020. godine 12 miliona novih radnih mesta

Kad je reč o zapošljavanju, strategija PES bi rezultirala velikim otvaranjem novih radnih mesta. Prema tom planu, u sledećih pet godina bi u EU bilo otvoreno osam miliona novih radnih mesta, dok bi pristup za koji se zalažu vlade evropske desnice, zasnovan na strogoj štednji, istovremeno imao za posledicu dodatno zatvaranje 600.000 radnih mesta.

Model ekonomskog rasta levice bi nastavio da otvara nova radna mesta i tokom druge polovine ove decenije, pa bi u EU do 2020. bilo otvoreno ukupno 12 miliona novih radnih mesta.

Nezaposlenost bi, prema strategiji PES, bila do 2015. smanjena na 8,4 odsto, što predstavlja 2,5 miliona nezaposlenih manje nego danas. Konzervativci za isti period predviđaju povećanje nezaposlenosti na 10,7 odsto, što predstavlja 2,8 miliona više nezaposlenih nego danas.

PES bi do 2020. smanjio nezaposlenost na 7,7 odsto.

Strategija PES bi, kad je reč o fiskalnoj konsolidaciji, imala praktično isti uticaj kao stroga štednja konzervativaca. PES bi do 2015. smanjila javni deficit na dva odsto BDP, a do 2020. na 1,2 procenta.

Centralno načelo plana PES je oporezivanje finansijskih transakcija koje bi moglo pribaviti vladama širom EU do 200 milijardi evra veoma potrebne gotovine.

Socijalisti su, osim toga, naklonjeni sistemu evroobveznica i ukazuju da su dalje injekcije gotovine u ekonomiju EU, a ne kresanja, neophodne za podsticanje inovacija, "zelenog" ekonomskog rasta, obrazovanja i borbe protiv socijalnih nejednakosti.

Skup uoči zasedanja lidera evrozone

Konferencija PES je održana nedelju dana pre specijalnog zasedanja lidera evrozone 11. marta, na kojem će se biti razmotren zajednički predlog Francuske i Nemačke za poštravanje sistema plata, penzija i budžeta u "evrolendu".

Razgovori po svim pitanjima će kulminirati na samitu lidera EU 24. i 25. marta, na kojem oni treba da donesu odluku o "sveobuhvatnom" odgovoru na krizu u evrozoni.

Jučerašnji sastanak lidera Evropske narodne partije, najveće transnacionalne evropske političke stranke u glavnom gradu Finske, a na kome su učestvovali, između ostalih, nemačka kancelarka Angela Merkel i italijanski premijer Silvio Berluskoni, uglavnom je protekao u razgovorima o dužničkim problemima koji muče evro zonu, visini kamatnih stopa i zajmovima za pomoć prezaduženoj Irskoj.

Na skupu u Helsinkiju nisu usvojene nikakve zvanične odluke, ali je su učesnici konferencije utvrdili zajednički stav o rešenju dužničke krize u evrozoni, u vidu "sveobuhvatnog paketa mera" koji će krajem iduće sedmice biti predstavljen na skupu lidera 17 članica EU koje imaju zajedničku valutu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...