Izvor: Glas javnosti, 09.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravdu traže u Strazburu
Srbi iz Uroševca, koji su 1999. godine proterani sa Kosova, a na čijim su imanjima sagrađene američka vojna baza „Bondstil“ i grčka „Riga od Fere“, rešili su da pravdu potraže u Međunarodnom sudu u Strazburu.
Na to ih je, prema rečima jednog od stotine vlasnika zemljišta, Jovana Tepavčevića, naterala činjenica da ni devet godina od okupacije Kosova i Metohije ne mogu da se vrate na svoju zemlju, niti da saznaju ko je bez dinara nadoknade ustupio njihova imanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Kforu.
- Na tri kilometra od Uroševca, pored puta Priština - Skoplje, na našim imanjima u selima Staro Selo, Selo Varoš i Negodin 2000. godine izgrađene su dve baze. Amerikanci su 1999. godine zauzeli 1.700 hektara na kojima su sagradili „Bondstil“. Grčka baza „Riga od Fere“ izgrađena je na devet hektara moje plodne zemlje, kao i na još oko 150 hektara u vlasništvu Peroševića, Bovana, Blagojevića, Dželetovića, Janićijevića i drugih srpskih porodica koje su proterane sa svojih imanja. Svi mi posedujemo kompletnu dokumentaciju, imamo tapije na svoju zemlju, o čemu smo obavestili Ujedinjene nacije, Unmik, ambasade SAD i Grčke u Beogradu, njihove kancelarije u Prištini, Vladu Srbije i sve druge nadležne. Naša plodna zemlja je pretvorena u pustinju, na kojoj su izgrađeni vojni objekti, a niko ne plaća kiriju. Da su plaćali po jedan evro mesečno, nakupilo bi se nekoliko hiljada. Odgovorni sa nama, Srbima raseljenim sa Kosova i Metohije kontaktiraju uglavnom uoči izbora - dodaje Tepavčević, koji se posle proterivanja iz Uroševca naselio u Kruševcu.
SILA BOGA NE MOLI
Odlazi Tepavčević, kao i drugi kojima je imovina okupirana, da vidi svoju zemlju, svake godine po više puta. NJegovu zemlju, ograđenu žicom, pritisla je vojska, a njemu u bazi „Riga od Fere“ ponude kapućino i uz pratnju Kfora vrate ga nazad.
- Dobro, rekao sam im, zauzeli ste, sila Boga ne moli, a Bog silu ne voli. A, oni ćute. Dobro, kažu, „nama je rečeno da se stacioniramo ovde, a da smo znali da je to privatno, mi bismo verovatno negde drugde“, odgovor je koji sam dobijao. Oni sa nama više neće ni da razgovaraju, mada se sva naša dokumentacija nalazi kod njih. Jednom advokatu dao sam 400, drugom 600, trećem hiljadu evra. Na kraju, ništa. Naše plodne oranice danas gaze tenkovi i vojska, na nekadašnje njive sleću avioni. Na tom prostoru više nema šanse da bilo šta rodi.
Advokatima na Kosmetu ovi ljudi davali su i po 600 evra, samo da bi im izvukli dokumentaciju. Tražili su i pomoć od Vlade Srbije, ali odgovora nema. Srbima čija su imanja pritisli „Bondstil“ i „Riga od Fere“ svojevremeno je obećavano da će njihov problem biti rešen između država. Kojih, nije im rečeno.
- U ovim bazama u početku su nam obećali da će se naša potraživanja rešiti između država, da će nam plaćati kiriju. To su bile samo prazne priče u koje nismo poverovali. Zato smo rešili da pravdu potražimo na Međunarodnom sudu u Strazburu. Uzeli su nam imanja za džabe. Kažu da im je to mesto neko odredio, a mi se pitamo što im taj kojim im to dade, ne ustupi društveno poljoprivredno, nego privatno zemljište - dodaje Tepavčević, pokazujući tapije na svoju zemlju na potezima Nekodimsko brdo, Veliki Drum, Milošev breg, i u drugim zonama Nekodima, Varoši i Starog sela, na tri kilometra od Uroševca, pored puta ka Kačaniku i Skoplju.
Posle svega, preostaje im jedino da se žale Međunarodnom sudu pravde u Strazburu.
- A ne znamo ni koga da tužimo - našu, američku i grčku državu ili nekoga trećeg, onoga ko im je dao naša imanja, ali ne znamo ko je to - ističe Tepavčević, ogorčen, između ostalog, i na to što iza vlasnika otetog privatnog zemljišta na Kosovu i Metohiji ne staje ni Vlada Srbije.
Ni ova sadašnja, ni sve dosadašnje koje, kako reče Tepavčević, staju samo iza sebe, a njega i njegove sapatnike ostavljaju na cedilu .
