Izvor: Politika, 01.Nov.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobuna Papandreuovih poslanika
Zahtevi da premijer podnese ostavku posle njegovog zahteva da Grci izađu na referendum o spasilačkom planu EU. U petak glasanje o poverenju vladi. Opozicija traži vanredne izbore
Od našeg dopisnika
Atina –Šest uglednih poslanika vladajuće stranke Pasok zatražilo je od Jorgosa Papandreua da podnese ostavku, a premijerova većina se u parlamentu od 300 mesta sa 154 spustila na 152.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Grčka je u šoku i čini se da samo Papandreu tačno zna šta je hteo neočekivanom odlukom da raspiše referendum osporazumu o pomoći i otpisivanju polovine grčkog duga, postignut pre nekoliko dana u Briselu, i zahtevom da parlament u petak glasa o poverenju vladi.
Izlazak iz poslaničke grupe Pasoka objavila je Milena Apostolaki, koja je precizirala da se ne slaže sa raspisivanjem referenduma, da je i do sada glasala za ono što joj se nije dopadalo, ali da više to ne želi.
Otvoreno neslaganje izrazila je i ugledna političarka Pasoka Vaso Papandreu (nije u srodstvu sa premijerom), koja je upozorila da je zemlja pred bankrotom i od predsednika Papuljasa zatražila da hitno formira vladu nacionalnog spasa, a zatim da raspiše vanredne izbore.
Opozicija je odmah reagovala,pa je lider Nove demokratije Antonis Samaras od predsednika Karolosa Papuljasa zvanično zatražio raspisivanje vanrednih izbora. Istog su mišljenja i ostale opozicione partije koje smatraju da je reč o izigravanju ustavne demokratije, avanturističkoj politici i trikovima da se ostane na vlasti.
Dora Bakojani, lider Demokratske alijanse, smatra da je poziv na referendum opasan i lakomislen potez u nestabilnoj političkoj i napetoj socijalnoj situaciji u zemlji.
Grčka je na referendum izlazila prvi i poslednji put 1974. kada je glasala za ukidanje monarhije.Od tada,ovakvo narodno izjašnjavanje ustavom je predviđeno prvenstveno u slučajevima od ogromnog nacionalnog značaja.
Danas je ovdašnja javnost podeljena između optužbi da se premijer kocka sudbinom zemlje i rasprava o ustavnosti ove odluke.
Evropski partneri, koji su pre nekoliko dana teška srca u Briselu usvojili program pomoći Grčkoj vredan 100 milijardi evra i otpisali joj pola duga, suočeni su sa opasnošću od nove krize.
Papandreu vidi da popularnost socijalista opada, da je preko 60 odsto nacije protiv sporazuma sa evropskim kreditorima i merama štednje i kao opravdanje za raspisivanje referenduma, verovatno u januaru,poručuje da „ima poverenje u sud građana i njihovu odluku”.
Ministar finansija Evangelos Venizelos, koji je prebačen u bolnicu zbog stomačnih problema, poručio je sunarodnicima da nema vremena za novu dramu jer prethodna mora biti razrešena: Grci moraju da se odluče hoće li da ostanu u Evropi sa evrom i da prekinu sa večnim strahom da će biti vraćeni na drahmu i u pedesete ili šezdesete godine prošlog veka.
Lideri opozicije i analitičari tokom TV diskusija Papandreua su nazivali „opasnim za naciju“pokušavajući da dopru do suštine ove, kako je mnogi tumače, „bezumne odluke“.
Analitičari smatraju da bi eventualnonarodno „ne” značilo automatski bankrot Grčke i izlazak iz evrozone.Ekonomisti upozoravaju da ovakvi potezi „iritiraju” Evropu i da je vrlo moguće da Atina, do januarskog referenduma, ostane bez kredita od osam milijardi evra –koje treba da dobije u novembru.
Ako se to desi,državna blagajna ostaje prazna, mnogi bez plata i penzija.
Grčka štampa danas bez dlake na jeziku kritikuje Papandreua.„Ovakvi potezi su ono što nam sada najmanje treba“, piše konzervativni „Katimerini” i upozorava da će „zemlja biti paralisana beskonačnim raspravama, a državne institucije neće raditi“.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 02.11.2011
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
