Izvor: Southeast European Times, 05.Nov.2011, 21:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Papandreu prebrodio glasanje, nova koalicija neizvesna

Apelujući da se nastavi međunarodna pomoć -- i žestoko napadajući svoje rivale -- grčki premijer Jorgos Papandreu dobio je glasanje o poverenju sa malom razlikom.

05/11/2011

Endy Dabilis i HK Canis za Southeast European Times iz Atine -- 5.11.2011.

Nakon što je u petak (4. novembra) uveče sa tesnom razlikom prošao glasanje o poverenju, grčki premijer Jorgos Papandreu sada je spreman da počne razgovore o formiranju vlade jedinstva koja možda neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << uključivati glavnu opozicionu stranku Novu demokratiju, zbog čega bi nervozni evropski lideri i svet mogli da ostanu uznemireni, posle burne nedelje političkog manevrisanja i velike drame.

Papandreu je u petak bio na ivici opstanka, nakon što su neki poslanici iz njegove stranke rekli da bi mogli da glasaju protiv njega kada je najavio -- a potom povukao -- planove za referendum o tome da li odobriti drugi paket spasa od trojke EU-MMF-ECB i mere štednje koje dolaze sa njim.

„Tražio sam glasanje o poverenju kako bi se izbegla nestabilnost koja bi nastala kada bi zemlja bila uvučena u izbore“, rekao je Papandreu u svom obraćanju. „Sada je vreme za saradnju, sa dobrim namerama i osećajem nacionalne odgovornosti.“

On je prošao sa glasovima 153 poslanika, od ukupno 298, i sa dva uzdržana. Papandreu je rekao da bi sada bio spreman da stoji po strani, ali nije ništa obećao, a to je bio uslov lidera Nove demokratije Antonisa Samarasa, koji je takođe tražio izbore pre ulaska u razgovore o koalicionoj vladi.

Izbori bi mogli da budu izbegnuti, ukoliko je PASOK u stanju da postigne sporazum o vladi sa mnoštvom različitih malih stranaka u parlamentu -- koje se kreću od krajnjih desničara do levičara i komunista -- koje su se borile protiv paketa spasa i pratećih smanjenja plata, povećanja poreza, smanjenja penzija, kao i otkaza, što je dovelo do stalnih protesta, nereda i štrajkova, koji muče grčko društvo.

Papandreu će se, kako se očekuje, u subotu uveče sastati sa grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom, sa kojim će razmotriti kako ići dalje.

Ministar finansija Evangelos Venicelos, koji se izjasnio protiv referenduma, verovatno će, kako se priča, doći na premijersko mesto, što bi dodatno moglo da umanji nade za postizanje dogovora sa Novom demokratijom.

Papandreu je odustao od ideje o referendumu nakon oštrih kritika lidera EU i Venicelosa, koji su rekli da je poraz mogao da natera Grčku da izađe iz evrozone i da ugrozi njene temelje.

Venicelos kaže da bi potencijalna koaliciona vlada ostala do februara 2012, kako bi joj se dalo vremena da odobri i sprovede drugi paket spasa.

Džon Sitilides, direktor Trilodži advajzera u Vašingtonu i bivši zvaničnik Stejt departmenta za vezu sa američkim diplomatama u Atini, rekao je da će se sledeći čin u ovoj drami koja se trenutno odvija odigrati pre ponovnog otvaranja tržišta u ponedeljak.

„Svet će gledati da vidi da li će Grčka imati vladu kako bi se poboljšali krediti u evrima“, rekao je on za SETimes.

Sitilides je rekao da glasanje neće okončati probleme Grčke. „Ne postoji veliko poverenje u sposobnost Grčke da u skorije vreme izađe iz ovoga.“

Profesor finansija Londonske škole za ekonomiju Dimitri Vajanos, specijalizovan za disfunkcionalnost tržišta kapitala, izjavio je za SETimes da je Papandreu saterao sebe u ćošak jer nije brže pogurao reforme, onako kako je trojka htela.

„Grčka nije činila ništa da se pripremi za globalizaciju. Nije otvorila svoja tržišta, zatvorila ih je i štitila i ima loše institucije“, rekao je on.

„Da Grčka nije bila u stanju da ispunjava svoje dužničke obaveze … u nekontrolisanom bankrotstvu, to bi bila velika katastrofa, ne samo za Grčku, nego i za EU i za ostatak sveta“, rekao je za SETimes Nikolas Ekonomides, profesor ekonomije na Poslovnoj školi Stern Njujorškog univerziteta.

Nastavak na Southeast European Times...