Izvor: B92, 27.Sep.2011, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papandreu: Kritičari Grčke da ućute
Berlin, Madrid -- Premijer Grčke Jorgos Papandreu izjavio je da njegova zemlja preduzima "nadljudske napore" da smanji svoj ogromni dug.
On je apelovao na kritičare da obustave "napade i prezir".
Papandreu je na konferenciji u Berlinu u organizaciji nemačkog udruženja poslodavaca BDI istakao da su kritike usmerene prema zvaničnoj Atini "veoma frustrirajuće".
"To je frustrirajuće ne samo ne političkom nivou, na kojem se nadljudskim naporima ispunjavaju ambiciozni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ciljevi u vreme sve dublje recesije, nego i za građane Grčke, koji se žrtvuju i prolaze kroz teške promene", naveo je grčki premijer.
Ko ne plati porez ostaje bez struje
Grčki parlament je usvojio novi, kontroverzni zakon o porezu na imovinu, čiji je cilj da se poveća prihod u budžetu zemlje pogodjene teškom dužničkom krizom. Većina od 300 poslanika grčkog parlamenta glasala je za usvajanje zakona. Grci su s nezadovoljstvom primili najavu uvodjenja novog poreza, jer će se plaćati preko računa za električnu energiju, tako da onima koji odbiju da plate preti isključenje struje.
On je izričito naglasio i da će, ukoliko to bude nužno, žrtvovati i svoj položaj. "Moj problem nije da li ću biti ponovo izabran ili ne. Moj problem je kako da se spasi zemlja. Mi nismo siromašna, već zemlja kojom se loše rukovodilo", rekao je Papandreu, što je bilo propraćeno velikim aplauzom.
Od Evrope je zatražio veće priznanje napora njegove vlade za rešavanje krize. "Mi ne molimo za aplauz, ali želimo poštovanje za stvari koje činimo", rekao je Papandreu.
"Samo tražimo poštovanje za nešto što su činjenice. Ako ljudi budu osećali samo napade i prezir, onda ova kriza neće predstavljati priliku, nego izgubljen slučaj. Odlučni smo da iz ovoga izađemo sa uspehom", rekao je Papandreu.
Kako je dodao, danas "svaki Grk želi promene" zbog čega je "od odlučujućeg značaja da evropski partneri budu na strani Grčke". On je dodao da će biti potrebne godine da se sprovedu te velike promene.
Glavni cilj je da se Grci vrate na posao da rade, i da se na taj način spase zemlja. Grčka čeka da međunarodni revizori ove sedmice nastave inspekciju sprovodjenja mera za smanjenje duga, nakon čega će doneti odluku o isplati sledeće tranše pomoći od ukupno 110 milijardi evra. Grčke vlasti tvrde da im je sledeća tranša od osam milijardi evra potrebna ovog meseca za isplatu plata i penzija.
"Mogu da garantujem da će Grčka ispuniti sve svoje obaveze. Obećavam vam da ćemo mi Grci uskoro ponovo ostvarivati rast i prosperitet nakon ovog bolnog perioda", istakao je Papandreu.
Savezna kancelarka Angela Merkel je na tom skupu izrazila "apsolutno poštovanje" za strukturne reforme u Grčkoj i istakla da je sada najvažnije da ta zemlja "ponovo zadobije poverenje". U tome će joj Nemačka, kako je naglasila, "pružiti svu potrebnu pomoć".
Angela Merkel izričito naglašava da budućim trajnim mehanizmom za spasavanje (ESM), treba stvoriti mogućnost za kontrolisani bankrot prezaduženih zemalja. ESM fondovi bi 2013. trebalo da zamene EFSF. Bundestag će o tome glasati, verovatno početkom iduće godine. Najnoviji predlozi predviđaju da se fond za spasavanje od bakrota poveća sa trenutnih 440 milijardi evra na čak dva biliona.
Ona kaže da Evropska unija (EU) ubuduće mora imati snagu da stavi veto na nacionalne budžete država-članica, jer bi se tako sprečile buduće krize u Evrozoni.
„Moramo obezbediti - i ja ću se za to u Evropi boriti - da imamo pravo da delujemo protiv onih iznova i iznova odobravaju budžete koji ne poštuju Pakt o stabilnosti i rastu, da možemo da [te budžete] proglasimo ništavnim. Ukoliko ne možemo, ne možemo izaći iz ove krize,” kaže Merkel.
Merkel trpi snažan pritisak opozicionih političara u svojoj zemlji, koji prete da će zaustaviti njene planove da se poveća fond za spasavanje od bankrota, kao deo velikog projekta da se obuzda i ograniči kriza u Grčkoj. Deo te namere je da se Grčkoj oprosti polovina dugova, koji dostižu 157,5 odsto BDP-a te zemlje na jugu Evrope.
Vlada pooštrava mere štednje, sindikati protestuju
Atina je danas paralisana zbog štrajkova zaposlenih u javnom prevozu, dok grčki poslanici kasno popodne treba da usvoje nepopularni zakon o povećanju poreza na imovinu kako bi se ispunio jedan od preduslova za dobijanje novog zajma od međunarodnih finansijskih institucija i izbegao bankrot zemlje.
Poslanici će, kako se očekuje, usvojiti zakon o oporezivanju nepokretnosti, kako bi se smanjio deficit u državnom budžetu, javljaju agencije. To je jedan od preduslova za dobijanje nove tranše kredita od MMF i Evropska centralna banka od osam milijardi evra, kako bi grčka izbegla bankrot.
Taj nepopularni predlog vlade je već izazvao veliko nezadovoljstvo među građanima i sindikati apeluju na poslanike da ga ne usvoje. U centru Atine se tokom dana očekuje okupljanje nezadovoljnih građana, što će još više poremetiti situaciju u prestonici.
Grčku je od juče zahvatio novi talas štrajkova: ne rade zaposleni u metrou, trolejbusima, prigradskom saobraćaju. Štrajk su sutra najavili taksisti, kao i članovi vodećih sindikata u Grčkoj. Radnici i službenici protestuju pošto se najavljuje smanjenje penzija i otpuštanje viška zapolenih u javnim službama.
Najveći sindikat u zemlji GSEE, koji okuplja zaposlene u privatnom sektoru, najavio je generalni štrajk za 17. oktobar koji će paralisati zemlju pošto su i drugi sindikati najavili da će se pridružiti tom protestu.
