Izvor: B92, 15.Apr.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olimpijska baklja na savremeni način
Tradicija olimpijskog plamena ima korene u sportskom nasleđu stare Grčke, a nove tehnologije danas održavaju olimpijsku vatru u životu bez obzira na vreme ili demonstrante. U stvari, skoro da je tako.
Ovih dana plamen je dva puta ugašen u Parizu da bi se sačuvao od demonstranata koji se protive kineskoj politici na Tibetu. Olimpijski plamen nije, međutim, nestao.
Dva luča, upaljena na prvobitnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plamenu Olimpije, prate štafetu i pomažu da se upali hiljade baklji za nosioce, među kojima su i slavne ličnosti, političari i sportisti, tokom puta dugačkog 137.000 kilometara.
"Pekinška" baklja gori na ekološki gas propan, a njen plamen traje do 15 minuta. Svaki nosilac ima zasebnu baklju koju na kraju svoje deonice može da otkupi i čuva kao suvenir, navodi Rojters.
Gas je sastavljen od ugljenika i vodonika. Posle sagorevanja ne ostaje nikakav materijal, osim ugljen-dioksida i vode, čime se eliminiše bilo kakav rizik od zagađenja, kažu organizatori.
Način na koji gori ovogodišnja olimpijska baklja delo je stručnjaka kineske Korporacije za nauku i tehnologiju svemirskih letova.
Baklja sa Igara u Sidneju 2000. godine koristila je mešavinu butana i propana da bi se postigao upečatljiv efekat vatre, koja je mogla da gori i pod vodom.
Pekinška baklja visoka je 72 centimetra, teška nešto manje od kilograma i uvek je prati nekoliko vozila i pripadnika obezbeđenja koji idu peške, dok jedna od dve prenosne rezervne baklje prati povorku u kombiju.
Kada plamen putuje avionom, čuva se u dva prenosna luča. Po dolasku, oni se razdvajaju, jedan prati baklju u kombiju, i vadi se u slučaju potrebe, a drugi se čuva na zasebnom mestu kao zamena.
Čuvari koji trče pored plamena gase baklju na kraju dnevnih deonica, a onda se za sledeći dan ponovo pali iz prenosnih baklji.
Baklja je prvi put predstavljena na Igrama u Berlinu 1936. godine. Ona je i dalje posao za inženjere, koji pokušavaju da usavrše plamen.
Tokom drevnih Igara u Olimpiji nije bilo štafete, iako je tada bilo nekoliko vatri, kao i trka sa bakljama na Panatinskim igrama u čast božanstvima, među kojima su i Zevs i Prometej, koji je, prema predanju, ukrao plamen bogovima i podario ga ljudima.
Štafeta je predstavljena 1936. godine, a prvu baklju je konstruisala kompanija za proizvodnju čelika i municije "Krup", koja je bila ključna u pripremi nacističkog vođe Adolfa Hitlera za rat.
Taj plamen koristio je čvrsto gorivo koje je stajalo na igli unutar baklje, upaljenoj na sunčevim zracima prelomljenim paraboličkim ogledalima u Olimpiji.
Osnovne osobine baklje ostale su manje-više iste do danas. Mora biti dovoljno laka da može da se nosi i mora da ima stabilan i vidljiv sistem sagorevanja, koji neće zapaliti kosu nosilaca i koji će omogućiti medijsko praćenje.
To nije uvek bio slučaj. Baklja napravljena za Igre u Meksiku 1968. godine imala je možda najviše stila, ali su varnice letele van nje tokom trka, a baklja je postajala pretopla da bi se nosila, zbog čega su organizatori bili primorani da je brzo zamene.
Baklja iz Barselone 1992. godine bila je, takođe, problematična, pošto su se njeni plastični delovi topili u rukama trkača.
Plamenovi na novijim Igrama, uključujući i predstojeću Olimpijadu u avgustu u Pekingu, koriste patrone sa gasom, koje omogućavaju veću kontrolu veličine plamena i boje, a sigurnije su i za trkače.
Beta
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
