Izvor: RTS, 25.Jul.2011, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi udar na dužnike
Kriza zemalja evrozone izazvana prezaduženošću nekoliko članica može se osetiti i u Srbiji. Od početka godine zbog povećanja euribora, rastu i rate za stambene kredite onih koji su se zadužili u evrima.
Od posledica krize koju su izazvale prezadužene zemlje poput Grčke, Irske i Portugala, u Srbiji najviše strepe građani koji su napravili dugoročne aranžmane sa bankama, uzevši stambene kredite >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vezane za euribor.
Evropska referentna kamatna stopa, koja je od početka svetske ekonomske krize sa 5,14 smanjena na rekordnih 0,9 odsto, ponovo je u porastu. Od početka godine porasla je sa 1,22 odsto na 1,79 procenta.
"Ukoliko nekome ko ima kredit od 60.000 evra, poraste kamatna stopa zahvaljujući euriboru za jedan procentni poen, to znači da će mu rata biti veća od 35 do 40 evra", kaže ekonomista Goran Nikolić.
Novac zbog krize postaje sve skuplji, poslovanje sve rizičnije, pa se i euribor može vratiti na pretkrizni nivo. Građani, ipak, ne treba da očekuju nagli skok kamata.
"Dugoročno se može očekivati da će njegova vrednost rasti, ali to se neće desiti preko noći nego u jednom sledu godina ispred nas", ističe Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.
"Pored euribora, bitna je bankarska marža koja se nadovezuje na tu priču euribora i ona je dinamičnija kategorija i zavisi od stabilnosti tržišta s jedne, i rizika zemlje, sa druge strane", izjavio je Uzelac.
Rizik uračunat u troškove
Čini se da je sve nepovoljnija klima za uzimanje novih kredita. Banke taj rizik uračunavaju u svoje troškove.
"Kada su u pitanju bankarske marže one su pre krize na stambene kredite bile između 3 i 3,5 procenata, sada su između četiri i pet i to je ono što je sada problem. Ako neko sada uzima kredit, on će imati nizak euribor, ali će on rasti. S druge strane, banka marže ne mora da spusti zato što su one fiksne i to je samo dobra volja banke", kaže Goran Nikolić.
Građani mogu da kalkulišu - da li uzeti kredit sa promenljivom ili fiksnom kamatom, a na bankama je da procene da li će odobriti kredit i pod kojim uslovima.
Iako je Srbija, prema oceni stručnjaka, daleko od američkog scenarija hipotekarne krize, banke, ali i državu, možda bi trebalo da zabrine podatak da već sada svaki četvrti građanin ne može da otplati kredit na vreme.
Pogledaj vesti o: Stambeni krediti
