Izvor: Politika, 24.Jun.2011, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepredvidiva Atina plaši Zapad
Grčka finansijska kriza je veštački izmišljen problem da obuzda ekspanziju evra, smatra atinski advokat Joanis Varamos
Od našeg specijalnog izveštača
Atina –Dva reda metalnih barikada, zatim prvi red policajaca u punoj opremi za ulične sukobe, za njima ešelon specijalaca u sivomaslinastim uniformama, iza njih još jedan red bezbednjaka u kamuflažnim uniformama sa pištoljima za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pasom, pa počasna garda ukočenih evzona – na Trgu Sintagma u centru Atine, to je već danima noćna scenografija na platou ispred grčkog parlamenta.
Gore, na samom ulazu u Vuli (parlament), dežura još jedan kordon specijalaca: u toploj noći između četvrtka i petka oko ponoći, sa druge strane metalnih barikada, pedesetak klinaca, oznojeni sredovečni muškarci, žene umornog pogleda, devojke u šarenim haljinama, obični momci u tri-četvrt pantalonama… Narod kivan zbog krize koja razjeda skromnu svakodnevicu, bez izgleda da se skoro završi.
Na sredini barikada klinci imaju veliki megafon i još veći bubanj.
„Nije te sramota od oca, je l’ te on učio da se oštriš na svom narodu”, uzvikuje nakratko ošišani Janis (17) prema mladom policajcu koji netremice prati raspoloženje s one strane barikade.
Klinci nose majice „Ogorčeni smo”, povremeno gađaju policajce zgužvanim novinama, a posebno ih nervira nasmejani ćelavi komandir prvopostrojenog policijskog ešelona. Dve strane iste grčke ulice ipak nisu preteći narogušene… Zasad.
„Šta ćete da radite 28. juna kad na Sintagmu stignu milioni osiromašenih Grka? Hoćete li da bijete narod zato što je protiv paktova koje Papandreu kuje u Briselu i Vašingtonu preko naših leđa”, proziva policajce grlati Janis Mahlidis.
Koliko dugo dve strane barikade mogu mirno da se gledaju? Nasilje na trgu Sintagma izgleda nije opcija. Parlament je opasan kamionima punim policajaca.
Sa ove strane, na metalnoj barikadi, upadljivo mesto zauzima samo jedan plakat: „Najveće nasilje su rasprodaja zemlje i nezaposlenost”. Nesigurni kuda zemlju vode, političari iza ešelona specijalaca, Grci na Sintagmi više od četiri nedelje svakodnevno od šest posle podne do pet ujutru, u parku ispod barikada organizuju forum, koji neodoljivo liči na simulaciju demokratske agore iz antičkog vremena.
Sa jedne strane čistine u parku je mikrofon, sa druge kamera koja sve snima, u sredini na pločniku sede znatiželjni slušaoci, okolo su šatori u kojima aktivisti obitavaju, skupljaju potpise za dvodnevni generalni štrajk (28–29. jun), zalažu se za „borbu do kraja” protiv EU, MMF-a, NATO-a...
„Svi su ovde dobrodošli da kažu šta ih muči u ovoj zemlji, sem fašista, anarhista i rasista”, veli u mikrofon uzbuđeni mladi čovek.
„Bliži su nam nemački i rumunski radnici, nego grčka buržoazija”, dodaje sredovečna učiteljica koja je, veli, na pravdi Boga ostala bez posla.
„Dođite sutra da mi kažemo šta mislimo o najnovijim reformama koje Papandreu ugovara u Briselu. Šta će da radi politička elita ovde i tamo u Evropi ako narod ne može i ne želi da izdrži reforme koje mu nameću”, poručuje devojka koja se za mikrofonom predstavlja kao koordinator „Ogorčenih”.
Grčki narod je progovorio na Sintagmi, kaže atinski advokat Joanis Varamos.
„Grčka finansijska kriza je veštački izmišljen problem, da se obuzda ekspanzija evra. I ne samo to: spolja nametnuto basnoslovno zaduživanje Grčke treba da posluži da se osiromaši zemlja koja se otvara prema novim globalnim igračima, oslabi njen vojni razvoj, da se blokiraju najavljena velika istraživanja retkih ruda i nafte od severne Grčke do Krita i u Jonskom moru”, kaže za „Politiku” Varamos. „Grčka će sigurno dobiti i tu petu ratu lanjskog kredita EU i MMF-a, i sledeći drakonski paket od skoro dve stotine milijardi evra koji nema šanse da vrati, jer je to u interesu globalnih bankara. Grčke finansijske nevolje su daleko manje od košmara u kome su belgijske i austrijske banke, na primer”.
Prema njegovim rečima, Nemačka i Francuska imaju daleko ozbiljnije klijente u svom dvorištu i otud tolika povika na „lenje Grke”.
„Otud nam nameću ulogu ’crne ovce Zapada’. Grci nisu lenji, već nepredvidivi, a to je ono sa čim na Zapadu ne znaju da se izbore... To je, uostalom, pokazao vođa opozicije Antonis Samaras. Brisel ovih dana nije uspeo da mu uvrne ruku, pa da pristane na ’recepte od kojih pacijent umire’”, veruje Varamos.
Grčka nije slučajno poligon na kome dve obale Severnog Atlantika raščišćavaju svoje zaostale račune: poznato je da je Atina u odnosu na London i Vašington u više navrata pokazala drugačije mišljenje.
Ovde ima dosta američkih đaka koji razumeju interes velikog bankarskog kapitala. Za nekoliko godina otpisaće nam sve ove dugove ako ovde prođu reforme koje će sapeti Evropu, posebno Nemačku, veli Vangelis Stijos, predavač na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini.
Visoka politika i „borba do kraja” ipak nisu jedino tkivo života u centru Atine. Terase bogataških hotela na Sintagmi noću su raskošno osvetljene, načičkane negovanim svetom koji povremeno fotografiše skupinu na ulici.
Desetak minuta hoda odatle, na trgu Omonija, čiju svaku radnju znaju generacije balkanskih turista, danas caruje sasvim drugi svet. Mlade crne prostitutke zauzele su obližnju ulicu Atinas.
Tamnoputi momci u suviše kratkim šortsevima, bradati klošari, pijane sredovečne žene, obeznanjeni narkomani... Trgovci droge na Omoniji, naoružani ilegalni imigranti, strankinje bez pasoša, ljudi bez biografije... sustižu se, leže na asfaltu ulica koje se zrakasto pružaju sa Omonije.
Između Sintagme i Omonije, gde je Grčka danas? Odsustvo jasnog kursa Atine danas plaši mnoge.
Tanja Vujić
objavljeno: 25.06.2011
.jpg)
