Izvor: B92, 28.Jul.2011, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka: Nema "blanko čeka" Grčkoj
Berlin, Atina -- Fond evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica (EFSF) ne poseduje "blanko ček" za kupovinu grčkih obveznica, kaže Volfgang Šojble.
"Vlada (Nemačke) odbacuje 'blanko ček' za široke kupovine (grčkih obveznica) na sekundarnim tržištima", naveo je Šojble.
Nemački ministar finansija kaže da bi "do kupovine u budućnosti moglo da dođe samo pod veoma striktnim uslovima, ukoliko Evropska centralna banka (ECB) oceni da postoje vanredni uslovi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na finansijskim tržištima i opasnost po finansijsku stabilnost".
Grčka mora da smanji papirologiju
Nemački ministar ekonomije Filip Resler kaže Grčka treba da smanji papirologiju i primeni strukturne reforme kako bi privukla investitore iz njegove zemlje, čija je privreda najveća u Evropi.
Dozvoljavanje EFSF da kupuje suverene obveznice po nižim cenama bila je jedna od niza mera koje su dogovorene na kriznom samitu prošlog četvrtka kako bi se pomoglo Grčkoj i sprečilo prenošenje dužničke krize na druge članice zone evra.
Ostale mere uključuju pomoć članica evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda od 109 milijardi evra (158 milijardi dolara) i doprinos privatnog sektora od 50 milijardi evra putem smanjenja vrednosti ili tzv. "herkata" grčkih obveznica koje poseduju za 21 odsto.
Članicama evrozone koje su već dobile pomoć za spasavanje biće takođe produžen rok za vraćanje zajmova i snižene kamatne stope na te zajmove.
Dospeće obveznica će biti povećano sa 7,5 na 15 godina, a kamatne stope smanjene na oko 3,5 procenata sa dosadašnjih 4,5 do 5,8 odsto.
Papandreu pozdravlja dogovor evrozone
Istovremeno, premijer Grčke Jorgos Papandreu kaže da je Grčka zadovoljna novim uslovima finansijske pomoći, a odluku o sniženju kamatnih stopa na zajmove za Grčku je ocenio kao uvođenje zajedničkih evroobveznica.
Papandreu se već odavno zalaže za uvođenje jedinstvenih obveznica zone evra radi rešavanja problema dužničke krize u rubnim članicama 17-očlane monetarne unije, čime se, međutim, protivi niz ostalih članica, uključujući najveću, Nemačku.
"Odluka naših evropskih partnera da nam pozajmi po kamatnoj stopi od 3,5 odsto, samo nešto višoj od one po kojoj pozajmljuje sama Nemačka, predstavlja u suštini svojevrsno uvođenje evropskih obveznica, bez obzira na činjenicu što taj sistem još nije formiran", rekao je Papandreu.
On je kazao da kupovina obveznica na sekundarnom tržištu posredstvom Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) pokazuje da se u evrozoni uobličava zajednički pristup upravljanju dugom, mada tek u početnom stadijumu.
.jpg)
