Izvor: Politika, 08.Jul.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)dobro
Nama nikako da se dese dva dobra odjednom. Taman smo se poradovali, makar kao posmatrači, gromkom grčkom „ne” svetskim kreditorima, sve nadajući se da i mi možemo izvući neku malu vajdu od toga, kad ono – pade evro. I šta bi?
Skoči nam, samo za dan, spoljni dug od 26 milijardi evra za čak 120 miliona evra, a da se nismo ni za cent zadužili. Kako? Zašto? Poskupeo je dolar, objašnjavaju berzanski stručnjaci. Pošto nam je najmanje trećina deviznih obaveza u toj valuti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja mesecima profitira na gordom posrtanju evropske monete, evo i nama lepog troška. Istina, trenutnog, jer, ko zna, već koliko sutra o nešto će se spotaći dolar, a evro oporaviti malo, makar za tih prekjučerašnjih 1,5 odsto, i eto nama knjigovodstvene dobiti. Možda i malkice zaradimo.
Varljiva sreća za naš slabački dinar među najjačim svetskim valutama kome nikako ne odgovaraju međuvalutarni lomovi na svetskom finansijskom tržištu.
Ali, dok državi i njenoj deviznoj kasi rastu obaveze, dotle devizni dužnici u evrima, pogotovo građani i privreda, mogu ovlaš da trljaju ruke. Evro, čak i u odnosu na dinar, tihuje. Neke prognoze najavljuju čak i njegov pad ispod 120 dinara. Možda i do 118. Ali, o tom-potom. Te sreće nisu dužnici za stambene kredite izražene u švajcarskom franku. Njima dugo neće biti dobro, jer je švajcarac u ovim velikim novčanim lomovima između dolara i evra, postao prva evropska rezervna valuta u koju beže svi koji strepe za stabilnost vrednosti svog kapitala i štednih uloga.
Srbija i naš klecavi, ali dobri dinar, koji gledajući patnje Grčke s evrom kao valutom koju ne može da štampa kada zapadne u nelikvidnost, makar i po cenu inflacije, moraju da sačekaju rasplet ove dužničke krize u kojoj je Grčka samo vrh ledenog brega poljuljanih svetskih finansijskih temelja.
U našim rukama nisu ni nož ni pogača. Mala smo zemlja. Sa nacionalnim kolačem koji je sedam do deset puta manji od grčkog. Nismo u prilici da evropsku finansijsku nestabilnost iskoristimo za osetnije sređivanje svog visokog spoljnog duga koji je premašio 80 odsto BDP, za čije „izdržavanje” godišnje moramo da izdvojimo najmanje milijardu evra, ali šta jesmo, što prekjuče u Šumadiji još jednom obeća premijer Vučić – da sredimo unutrašnje finansije. Da nam se „ušteđevina” od 100 milijardi dinara, ili nešto manje od milijardu evra, u fiskalnoj konsolidaciji u prvom polugođu, ne istopi do kraja godine i da opet trošeći nezarađeno – skliznemo u novi veliki deficit.
To će biti (ne)dobro ne samo za ovu prvu od tri buduće godine fiskalne konsolidacije, jer ako ne možemo da utičemo na evropske finansijske i valutne tokove, možemo i moramo da sredimo svoje domaće budžetske prilike. Grčka i njena dužnička tragedija jesu upozorenje, ali ne zaboravimo i naše „ožiljke” iz nedavne istorije zbog kojih ne smemo stati na pola puta.
