Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Feb.2015, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Vlast kakve dosad nije bilo
Balkan je priredio novu političku premijeru: Grčka je upravo postala jedina članica Evropske unije čija vlada odudara i od kontinentalnih i od lokalnih rutina. Prvi put je upravljanje zemljom preuzela novokomponovana ekipa, na čelu sa izrazito levičarskom strankom Sirizom, koja se otvoreno suprotstavlja vladajučem antikriznom modelu EU i koja je prekinula višedecenijsku primopredaju državnog kormila u Atini >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << izmedju samo dve partije.
Dvostruki veleobrt oduševio je mnoge koji su jedva čekali da se pojavi “neko sasvim nov”, ko če reči dosta (pre)strogoj štednji, čiji teret postaje sve nepodnošljiviji osiromašenim masama, i smeniti s vlasti političare po čijim je smernicama došlo do lomova u finansijskim i nervnim sistemima. Zadovoljstvo ne kriju ni zagovornici, i s leva i zdesna, jačanja suverenih odluka iz kojih treba da proizidje temeljna rekonstrukcija, a po nekima i destrukcija, evropske integracije.
Kao prvo buntovničko osvajanje vlasti demokratskim putem, uzlet Sirize, predvodjene harizmatičnim Aleksisom Ciprasom (40) doživljen je i kao podstrek protivnicima status kvoa u drugim zemljama. Kad bi se obistinile sve te nade sledbenika najnovijeg “grčkog scenarija”, bitno bi se pretumbali i Evropa i svet.
Mali su izgledi, praktično nikakvi, da se nešto tako bitno dogodi- uveravaju predstavnici nacionalnih i internacionalnih establišmenta, kao i niz eksperata. Grčki slučaj je, kažu, izuzetak koji teško može da posluži kao pelcer, i morače da sebe prilagodi glavnim evropskim tokovima a ne da nameče svoj kurs. Predstoje teški pregovori u kojima je EU svakako neuporedivo jača strana, konstatuju i upozoravaju da bi se radije, kao na manje zlo, dopustio izlazak Grčke iz zone evra, nego da se Atini oprosti veči deo ogromnih dugova.
Pravo je Grka da izaberu koga god hoče, a naše je pravo da više ne finansiramo njihov dug- obrazlažu iz Berlina. Uz napomenu da Grci moraju da plate ono što su dužni “a ne da opterečuju nemačke poreske dužnike”.
Poverioce, zapravo, najviše brine: koliko malo da popuste Grčkoj a da to ne izazove lančane zahteve za dobijanje olakšica. Pogotovu što se štednji i ukupnom finansijskom disciplinovanju, kao prioritetima koje forsira nemačka kancelarka Angela Merkel, opiru mnogo jači igrači, Pariz i Rim, pa i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi.
Kako stvari sada stoje, izvesno je da če nova grčka vlada morati da odstupi od nekih izbornih obečanja, ako želi da izdejstvuje ublažavanje zahteva kreditora. Nagovestila je da če u mnogome popraviti položaj sunarodnika, ali za to joj je potreban novac koji ona nema tako da mora da ga dobije od onih koji ga imaju, a da ostane u zoni evra za šta se u anketama založilo tri četvrtine Grka...
Gotovo kao anegdota, kad se ima u vidu sadašnja rigidnost Berlina prema prezaduženoj Grčkoj, deluje podsečanje da je 1953. ondašnjoj SR Nemačkoj oproštena polovina prezaduženosti. Bez tog pomilovanja ne bi bilo mogučno potonje nemačko privredno čudo, izjavila je štutgartska istoričarka Ursula Rombek-Jašinski za Dojče vele.
U Grčkoj je, medjutim, na delu druga vrsta “čuda”. Uprkos primeni stranih “eliksira”, od 2009. je njen bruto nacionalni proizvod smanjen za četvrtinu, prihod domačinstava za trečinu, dok su se povečali i javni dug i nezaposlenost- prenosi londonski Gardijan.
Evropski model stezanja kajiša primenjen u Grčkoj nikad nije imao smisla i nije imao šanse da proradi- ocenjuje američki nobelovac Pol Krugman. Ništa bolje nije funkcionisao ni metod kojim je Grčka, odstupajuči od pravila EU, arčenjem novca, korpucijom i hroničnim izbegavanjem plačanja poreza, zapala u ono što danas Siriza naziva dužničkim ropstvom i najavljuje borbu protiv tih domačih izvitoperenosti.
Utisak je da če baš od uspeha na tom unutrašnjem frontu, zavisti doza spoljne blagonaklonosti prema Ciprasovoj vladi, vladi kakve dosad nije bilo u okruženju kome težimo. Novi premijer je več pokazao spremnost da spaja naizgled nespojivo kad je kao izraziti levičar, sklopio koaliciju s desničarskom Nezavisnom partijom Grka, kao podesnim partnerom za smanjivanje fiskalnih nameta.
Tim pragmatičnim potezom on je protiv sebe okrenuo i najlevlji deo svoje baze, čime je uvečao broj oponenata- pridodajuči protivnicima u poraženim strankama i medju tajkunima, one koji misle da je nepotrebno žrtvovao ideološka načela. Pojedini analitičari stoga predvidjaju da če teško izgurati ceo mandat.
Neizbežnim se, medjutim, čine mnogo važnije stvari od istrajavanja na vlasti. Ništa što je dugo radjeno u Grčkoj- nije valjalo i zaslužuje da se u dogovoru Sirize i evropskih poverilaca krene boljim putem.
Dokle če on dovesti, niko pozdano ne zna. Slažem s konstatacijom urednika Cajta, Jozefom Jofeom, da če beskompromisne strane ipak nači kompromis. Kao i s njegovom opaskom da je stanje trenutno takvo da “bogovi na Olimpu možda plaču”.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
