Izvor: B92, 17.Jun.2012, 11:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moguća velika koalicija u Grčkoj

Atina -- Konzervativna Nova demokratija vodi posle prebrojanih 45 odsto glasova sa današnjih poslaničkih izbora u Grčkoj, saopštila je Centralna izborna komisija.

Nova demokratija ima 30,37 odsto glasova, druga je koalicija levice Siriza sa 26,18 odsto, a treći socijalistički PASOK sa 12,73 odsto.

Ostale stranke koje ulaze u parlament su izgubile glasove u odnosu na izbore 6. maja. To su: Nezavisni Grci sa 7,44 odsto, Zlatna zora sa 6,97 odsto, Demokratska levica sa 6,03 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto i Komunistička partija Grčke sa 4,44 odsto.

Po najnovijim rezultatima samo su dve prvoplasirane stranke na današnjim izborima popravile rezultat u odnosu na prethodne, takođe prevremene, poslaničke izbore, održane 6. maja. Posle njih nije mogla biti uspostavljena poslanička većina, te ni biti izabrana vlada, zbog čega su izbori ponovljeni danas.

Po prvoj zvaničnoj proceni raspodele poslaničkih mesta proizlazi da će u Skupštini koju čini 300 poslanika, Nova demokratija imati 131, Siriza 69, PASOK 34, Nezavisni Grci 20, Hrisi Avgi 18, Demokratska levica 16 i KPG 12 mandata.

Vođa prvoplasirane Nove demokratije (ND) Andonis Samaras je večeras u prvom obraćanju posle izbora pozvao sve stranke "koje su za opstanak Grčke u zoni evra" da se "u ovom kritičnom času" okupe u "vladi nacionalnog spasa". Ta formulacija gotovo automatski isključuje Sirizu jer ona zahteva otkazivanje sporazuma sa stranim poveriocima, što oni tumače kao "samoisključivanje" Grčke iz zone evra i njen povratak na drahmu.

Predsednik trećeplasirane stranke, socijalističkog PASOK-a Evangelos Venizelos je zbog raspodele poslaničkih mesta, koju izgleda da objavljivanje preostalih rezultata glasanja neće bitno promeniti, pozvao pobednika Samarasa da formira koalicionu vladu koju bi činili ND, Siriza, PASOK i Demokratska levica, te bi takva grupacija imala jaku većinu sa 240 od 300 glasova.

Predsednik Sirize Aleksis Cipras je večeras, međutim, već rekao grčkim medijima da ne želi ni da pokuša da formira vladu, ako u tome ne uspe prvoplasirana Nova demokratija.

Proizlazi da zato može nastati "velika koalicija" koju bi činile dve tradicionalne stranke - ND i PASOK, i Demokratska levica, sa ukupno 181 poslanikom, koje se zalažu za ostanak u zoni evra, uz pregovore sa poveriocima o merama za stimulisanje privrednog razvoja koje bi omogućile Grčkoj da lakše vrati veliki državni dug.

Po Ustavu, predsednik Republike Karolos Papuljas će sutra u podne vođi prvoplasirane stranke - Samarasu (ND) dati mandat da formira poslaničku većinu i novu vladu, za šta će on imati tri dana.

Međutim, vođa PASOK-a Venizelos je večeras pozvao predsednika Papuljasa, takođe socijalistu, da smesta pređe na drugu predviđenu fazu - sastanak sa šefovima stranaka koje su ušle u Skupštinu, radi formiranja "široke koalicione vlade", odnosno "velike koalicije".

Agencija AFP prenela je da je Nemačka spremna da obezbedi Grčkoj još vremena kako bi sprovela reforme. Nemački šef diplomatije Gvido Vestrvele izjavio je da bi Nemačka mogla da obezbedi Grčkoj dodatno vreme za sprovođenje reformi, ali nije naveo detalje.

"Neće biti suštinskih promena u aranžmanu sa Grčkom, ali mogao bih da zamislim da se ponovo razmori njegovo odlaganje", rekao je on.

Čitava Evropa sa pažnjim je pratila parlamentarne izbore u Grčkoj, pošto se ovi izbori tumače kao vrsta referenduma za ili protiv evra. Posledice tih izbora mogu destabilizovati evrozonu što bi bio težak udarac za samit G20 koji će u ponedeljak i utorak u Los Kabosu, u Meksiku, okupiti bogate zemlje i privrede u usponu.

Ankete su uoči izbora davale neznatnu prednost Andonisu Samarasu, vođi konzervativne Nove demokratije, pred Aleksisom Ciprasom, predsednikom levičarske koalicije Siriza. Samaras se predstavlja kao garant ostanka Grčke u evrozoni, ali uporedo i kao voljan da ponovo pregovara o "Memorandumu" - planu mera štednje po dogovoru sa međunarodnim kreditorima, u zamenu za njihovu finansijsku pomoć.

Njegov rival sa levice, mnogo harizmatičniji Cipras, koji zastrašuje finansijsko tržište, tvrdi da se mora završiti sa "Memorandumom" koji su potpisale dve tradicionalne partije, podvrgavši Grčku "diktatu poverilaca". On je, ako preuzme vlast, dao deset dana da se sprovedu "pravi i održivi" pregovori sa EU, i završe pre samita EU 28. i 29. juna u Briselu.

Te dve godine odlaganja bi značile masivnu posrednu pomoć od 347 milijardi evra, uz 110 do 130 milijardi kredita već odobrenih do 2015. godine, i uz već obavljeno otpisivanje 107 milijardi duga Grčke, što je sve zajedno ravno njenom jednom i po bruto domaćem

proizvodu.

Izbori od 6. maja posle kojih nije bilo izrazite većine, niti koalicione vlade, potopili su Grčku u političku maglu, izazivajući frustraciju u Evropi i "privremeno" obustavljanje isplate tranše od 2,6 milijardi evra pomoći.
Pogledaj vesti o: Grčka,   Nova godina,   Evropska Unija

Nastavak na B92...