Izvor: Politika, 21.Jul.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Maršalov plan” za Grčku
Na iznenađenje brokera na svetskim berzama, evropski lideri ukazali da grčki bankrot, ipak, nije isključen
Evrozona će Grčkoj ponuditi nove povoljnije kredite da bi snizila spoljni dug od 350 milijardi evra, ne isključujući učešće privatnih investitora u drugom paketu međunarodne pomoći Atini, čak i ukoliko to izazove privremeni bankrot. Evropska monetarna unija i Međunarodni monetarni fond spremni su da usmere oko 70 milijardi evra pomoći Grčkoj i sastave „Maršalov >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plan” za oživljavanje grčke privrede, ishod je jučerašnjeg hitnog samita lidera Evropske unije u Briselu. Spominjanje mogućeg selektivnog grčkog bankrota izazvalo je juče uoči samita pometnju na berzama.
Naime, mesecima odlučni da po svaku cenu izbegnu bankrot Grčke, lideri evrozone juče su – pred očima zaprepašćenih ljudi sa berzi i svoje egejske periferije – naprečac promenili mišljenje, rekavši da ne isključuju bankrot Grčke.
„Sve opcije su otvorene. Ne treba isključiti ni mogućnost selektivnog bankrota, mada bi trebalo učiniti sve da do toga ne dođe”, izjavio je juče Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga i predsednik Eurofin grupe ministara finansija članica evrozone, uoči hitnog samita lidera monetarne unije u Briselu. „Evro nije u opasnosti”, ocenio je Junker, ali su ga nervozne berze odmah razuverile, momentalnim obaranjem vrednost valute monetarne unije.
Junker je „mačku pustio među golubove”, ocenio je londonski „Fajnenšel tajms” pred samit zakazan da očvrsne finansijsku stabilnost evrozone, i definiše drugi paket međunarodne finansijske pomoći Grčkoj, pre nego što se dužnička kriza razlije sa periferije ka centru monetarne unije.
„Samit u Briselu je prelomni trenutak za Grčku i Evropu”, upozorio je grčki premijer Jorgos Papandreu. „Po svaku cenu treba izbeći bilo kakvu vrstu bankrota Grčke”, nadovezao se grčki ministar finansija Evangelos Venizelos.
„Istorija će biti oštar sudija ovoj generaciji evropskih lidera ukoliko omanu da ovog puta pronađu rešenje za krizu. Pojedini evropski lideri zaricali su se da će učiniti sve da sačuvaju evro i evrozonu. Sada je trenutak da obećanja i ostvare”, upozorio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Prema oceni britanskog ministra finansija Džordža Ozborna, drugi paket pomoći Grčkoj je velika prilika za čvršću integraciju evrozone. Kako prenosi Rojters, nacrt novog plana pomoći posrnulim ekonomijama o kojem su raspravljali evropski lideri sadržao je to da se vreme otplate dugova Grčke, Portugalije i Irske produži sa seda i po godina na 15 godina, a da se kamatna stopa na te kredite smanji sa 5,5 odsto na 3,5 odsto.
Međutim, nezvanični izvori su saopštili da su države članice Evropske unije spremne da Grčka „sklizne u privremeni bankrot”, ali kao deo plana za otkup njenih dugova.
Pojedine članice evrozone imaju velike probleme zbog neizvesne održivosti svojih dugova i odsustva konkurentnosti privrede: to je suštinski problem, ocenila je nemačka kancelarka Angela Merkel nakon duge noći pregovora sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem. Telefonsko ubeđivanje Merkelove u sredu posle podne da odustane od insistiranja na učešću privatnih investitora u obezbeđivanju novca za drugi paket pomoći Grčkoj nije bilo dovoljno. Francuski predsednik bio je prinuđen da odleti u Berlin na razgovor u četiri oka. Nakon sedam sati diskusije, Merkelovoj i Sarkoziju se priključio Žan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke, a na telefonskoj vezi sa Berlinom bili su još predsednik Saveta EU Herman Van Rompaj i američki lider Barak Obama.
U ponudi za pomoć Grčkoj bila su tri rivalska predloga – svaki ponaosob sa zakonskim začkoljicama, i rokom primene dužim od trenutnog strpljenja nervoznih berzi.
Evropski lideri smatraju da se novac za pomoć Grčkoj može obezbediti reprogramiranjem grčkih obveznica kako dospevaju na naplatu, trampom obveznica za dug sa dužim rokom dospeća, otkupom sopstvenih deonica po nižoj ceni preko kredita iz Evropskog spasilačkog fonda... U noći pregovora sa Merkelovom, Sarkozi je odustao od predloga o dodatnom oporezivanju banaka unutar evrozone radi pomoći Grčkoj...
Kakav koktel pomoći lideri evrozone spremaju Grčkoj, juče kasno posle podne još nije bilo jasno.
„Samit u Briselu mogao bi biti poslednja prilika za lidere evrozone da se uhvate u koštac sa dužničkom krizom u regionu. Uverenje je, ukoliko samit ne ispostavi sveobuhvatni, praktični, merljivi i finansijski dostupan pristup rešavanju problema Grčke, da će nastupiti haos”, zlokobna je procena sa londonske berze.
Samit u Briselu imaće presudan značaj za budućnost finansija Grčke, stabilnost evrozone, ali i opstanak evra, upozorila je juče i atinska štampa.
T. Vujić
objavljeno: 22.07.2011
