Izvor: Politika, 28.Mar.2009, 01:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kula Nebojša novi kulturni centar
Radovi na sanaciji, konzervaciji i programskoj obnovi srednjovekovnog zdanja, bedema i Vodene kapije dva počeće u martu sledeće godine zahvaljujući grčkom poklonu od 1.400.000 evra
Izgled enterijera kule Nebojša, Vodene kapije dva i bedema, koji osmišljavaju projektanti sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu sredinom januara zvanično će biti predstavljen javnosti. Sređivanje srednjovekovnog zdanja u Donjem gradu Beogradske tvrđave trebalo bi da počne u martu 2009. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine, zahvaljujući grčkoj donaciji od oko 1.400.000 evra.
Kao najveći poklon gradu u oblasti kulture, novcem će biti pokriveni troškovi obnove kule, ispitivanje bedema kao prostora predviđenog za višenamensku salu od 500 sedišta čiju će izgradnju najverovatnije da finansira grad 2010. godine i sređivanje Vodene kapije dva.
Članovi programskog saveta u kome sede tri domaća stručnjaka i dva Grka nedavno su odlučili da unutrašnjost kule Nebojša zadrži postojeća četiri nivoa sa stepeništem. Upitana zašto se savet odlučio za tradicionalno rešenje premda je projektantski tim ponudio i moderniji pristup bez međuspratnih drvenih konstrukcija, Evangelija Hadžitrifonos, naučni koordinator projekta i grčki član programskog saveta, odgovorila je:
– Ako spomeniku kulture uklonimo podove, strukturne elemente to znači da menjamo njegovu suštinu, a to nije poželjno. Izložbene postavke biće urađene tako da približe kulu modernoj publici.
Ugovor o saradnji, koji su prošlog decembra potpisali predstavnici grada i Evropskog centra za vizantijske i postvizantijske spomenike iz Soluna, oživeo je posle višegodišnje pripreme ideju da se oplemeni kula i prostor oko nje. Sredstva je obezbedilo Ministarstvo spoljnih poslova Grčke.
– Nije bilo lako započeti realizaciju projekta u kome učestvuju dve države. Pre potpisivanja ugovora iz 2007. godine, skoro četiri godine smo razmatrali kako da pristupimo ovom poslu. Najveća poteškoća bila je administracija – istakla je Evangelija Hadžitrifonos.
Kula je od posebnog značaja za Grke. U toku njene burne istorije, bila je pretvorena u tamnicu u kojoj je osim mitropolita Metodija i srpskih rodoljuba pogubljen i Riga od Fere, grčki revolucionar. Zato će na njenom prvom nivou biti memorijalna soba u čast grčkog rodoljuba.
– Zadovoljićemo se jednim spratom u zdanju koje će biti posvećeno njegovoj ličnosti i vizijama. Srpskoj javnosti on je, čini mi se, prvenstveno poznat kao pesnik. Međutim, Riga od Fere, imao je političke vizije moderne za ono vreme. Zalagao se za jedinstvo Balkana, toleranciju i ljubav među narodima. Težio je vrednostima na kojima danas počiva Evropska unija – ističe Hadžitrifonos.
Prema ugovoru, rok za završetak radova i otvaranje kule je dve godine. U decembru 2009. godine, kada bi trebalo da posetioci zakorače u ovo zdanje, u prizemlju će se upoznati sa istorijom kule Nebojša koju su sagradili Ugari u 15. veku. Na drugom nivou naći će se postavka koja će verodostojno opisati Prvi srpski ustanak. Sadržaji na trećem spratu biće posvećeni Srbiji i Grčkoj kao prvim oslobođenim balkanskim državama od turske vlasti i njihovom razvoju u 19. veku.
Kako je nedavno za naš list rekla Marina Andrić, jedna od članova saveta, ovo telo imaće zadatak da odabere predmete koji će žitelje Beograda i goste iznova vraćati u Kulu. Kopije eksponata, prema njenim rečima, biće pažljivo birane kako bi dočarali viševekovni život Srba i Turaka.
Izrada arhitektonsko-konzervatorskog projekta je u toku i trebalo bi da bude završena do kraja februara. Kula će biti zaštićena od podzemnih voda i poplava, što je u prošlosti bio jedan od najvećih problema ovog dela Beogradske tvrđave. Pre nego što je počela izrada projekta, obavljena su arheološka istraživanja, popravljene su stepenice koje su stradale u požaru, postavljene su rešetke na topovske otvore kako ptice ne bi ulazile u kulu, zidovi zdanja su oprani. Evangelija Hadžitrifonos nada se da je rad na ovom poduhvatu početak saradnje dve zemlje i da će u budućnosti biti još zajedničkih projekata.
-------------------------------------------------------------------
Domaće ugledne institucije nosioci projekta
Arhitektonsko-konzervatorski projekat poveren je Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Arhitektonsko rešenje radi tim u sastavu Vladimir Mako, dekan Arhitektonskog fakulteta, arhitekte Dejan Miljković, Branko Pavić, Milan Glišić i Jovan Mitrović. Konzervatorski projekat u rukama je Gordane Simić i Radice Božović sa saradnicima iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
D. Mučibabić
[objavljeno: 20/12/2008]
