Izvor: Blic, 18.Jan.2010, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza otkriva slabosti evra
Evro se našao u nezavidnom položaju i mogao bi tako da ostane godinama. Ekonomska i finansijska kriza su uvećali budžetske deficite u Grčkoj, Irskoj i nekoliko drugih zemalja - otkrivajući jedno od najranjivijih mesta u deset godina starom evropskom eksperimentisanjus međunarodnom valutom.
Žan Klod Triše, šef Evropske centralne banke
Malo ko misli da bi valutna zona 16 država mogla da se razbije, ali će održavanje zajedništva kroz tekuću dužničku krizu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << značiti bolne, nepopularne mere, kao što su smanjenja budžetskih izdataka i veći porezi.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u sredu da je "evro u veoma teškoj fazi", a analitičari kažu da zajedničkom novcu predstoje mršave godine i da evropske vodje tu malo šta mogu da urade.
Žan-Klod Triše, šef Evropske centralne banke (ECB), dobio je nekoliko pitanja na konferenciji za štampu prošle sedmice o mogućem slomu evra.
Pitanja je bez oklevanja odbacio rekavši da "ne komentariše apsurdna nagađanja".
Problem evra glasi: Evrozona ima jedan novac i jednu centralnu banku,
frankfurtsku ECB, ali ima 16 vlada. Pre evra, vlade su same odlučivale koliko će i kako da troše. Međutim, pošto velike budžetske rupe mogu da ugroze novac, evro
članovi su se složili da manjak u obračunu državnih prihoda i rashoda mora da bude ispod tri odsto godišnjeg ekonomskog učinka svake zemlje članice evrozone.
Zato je procena da će Grčka imati deficit za 2009. godinu od najmanje 12,5 proceneta, a Irska 11,7, izazvala potrese. Obe zemlje su objavile da će smanjiti troškove i povećati poreze.
Na vidiku su nove nevolje zato što su evro države veoma različito pogođene krizom. Tako je stopa nezaposlenosti u Španiji dostigla 19,4 odsto, daleko ispred 3,9 odsto u Holandiji.
Biće veliki izazov za Evropsku centralnu banku da nadje jednu kamatnu stopu kojom bi stimulisala ekonomski rast i istovremeno sprečila inflaciju kad do rasta dođe.
Nevolja je već dovoljno velika i čuju se pitanja da li se vredi mučiti. Irski ekonomista Dejvid Makvilijams zalaže se za raskid "braka bez ljubavi" njegove zemlje i evra.
Raskid bi dozvolio Dablinu da odmah devalvira svoju valutu kako bi irski izvoz postao konkurentniji. Devalvacija bi privukla ulaganja u Irsku jer bi plate bile niže.
Ipak, irska vlada postojano ponavlja da neće napustiti evro. Dobila je pohvale od zvaničnika EU zbog velikog kresanja javnih troškova, smanjenja plata državnim činovnicima za 10 procenata i zahteva da svaki zaposleni uplati najmanje jedan odsto prošlogodišnje zarade za popunjavanje budžetskog jaza.
Nije ni sve negativno, evro je ipak dobro izdržao prve mesece krize. Članstvo je poštedelo Grčku i Irsku od devalvacija koje su teško pogodile Mađarsku, Island i Ukrajinu.
Zapravo, vrednost evra na kursnim listama je ostala visoka. Ulagači se uredno okreću evru čim dolar posrne. Ruske rezerve u evrima prvi put su prošle godine nadmašile one u dolarima. Ukrajina je čak zatražila od Rusije da joj poslednje račune za tranzit gasa plati evrima a ne dolarima.
Analitačari danas kažu da lek koji nudi EU - smanjenje državnih troškova - može da pomogne, ali da će cenu biti teško platiti.
Danska je istaknuta kao primer, sa sistemom koji dozvoljava momentalna otpuštanja, ali uz velikodušna socijalna davanja nezaposlenima i preusmeravanja na druge poslove.
Prihvatanje danskog primera i brisanje nekih pravila sa tržišta rada koja danas čine da je poslodavcima skupo da zapošljavaju i otpuštaju radnike - svakako će izazvati bunu među sindikataima u Španiji, Italiji i Francuskoj.
Ali, to je jedino rešenje u prevazilaženju posledica krize, kažu analitičari. Biće to bolan proces i trajaće dugo.
Kriza otkrila slabosti evra u Evropskoj uniji
Izvor: Economy.rs, 19.Jan.2010, 01:55
Evro se nasao u nezavidnom polozaju i mogao bi tako da ostane godinama.
.jpg)
