Izvor: B92, 20.Okt.2011, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još bez dogovora o pomoći Grčkoj?
Berlin -- Lideri evrozone možda neće postići sporazum o drugom paketu pomoći za Grčku sve do kraja novembra, navedeno je u nacrtu zaključaka za samit Evropske unije.
Odluke svakako neće biti donete srede, navedeno je u zajedničkom saopštenju predsednika Francuske Nikole Sarkozija i nemačke kancelarke Angele Merkel.
Evropska komisija se snažno zalaže da taj sporazum o spasavanju bude finalizovan ovog vikenda kako bi se otklonila neizvesnost koja lebdi nad tom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << članicom zone evra i koja pogađa tržišta akcija.
U kominikeu, izdatom posle današnjeg telefonskog razgovora Sarkozija i Merkelove, ukazano je da Francuska i Nemačka žele da odmah budu pokrenuti pregovori sa privatnim sektorom radi "sporazuma koji će omogućiti održivost grčkog duga".
Sarkozi i Merkelova će se susresti u subotu radi pripreme "globalnog i ambicioznog odgovora" na krizu u evrozoni, pred drugi samit EU do srede, navedno je u saopštenju.
Očekuje se da novi plan za krizu u evrozoni pokrije tri glavna pitanja - smanjenje grčkog duga, novi kapital za posrnule banke koje mogu pretrpeti gubitke po grčkim obveznicama i jačanje finansijske moći fonda evrozone za spasavanje oslabljenih članica radi stabilizacije finansijskih tržišta.
Uprkos tome što su pregovori sve bliže, još postoji neslaganje medju članicama zone evra oko svake od tih mera.
Pomoć Grčkoj može i da ne stigne uskoro
"Očekujemo da održiv i pouzdani višegodišnji zajednički program EU-MMF bude donet do kraja novembra", navedeno je, međutim, u nacrtu izveštaja, pripremljenom za samit u nedelju.
ECB protiv prinudnog učešća privatnog sektora
Bankrot Grčke ili prinudno učešće privatnog sektora u spasavanju te članice zone evra mogli bi samo produbiti krizu u zoni evra i povećati cenu vraćanja Atine na put stabilnog rasta, kaže glavni ekonomista i član izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Jirgen Štark. On navodi da bi otpis grčkih dugova ili proglašenje nesposobnosti plaćanja postali samo još skuplji za poreske obveznike Evropske unije u poređenju sa sada izabranim načinom za spasavanje te zemlje.
Ta rečenica je stavljena u zagrade, što znači da je rok za postizanje sporazuma i sadržaj drugog paketa za spasavanje Grčke još uvek u toku razmatranja.
U nacrtu izveštaja je takođe navedeno da je gotovo sigurno da će Grčka dobiti sledeću tranšu od osam milijardi evra iz prošlogodišnjeg prvog međunarodnog zajma za spasavanje od 110 milijardi evra.
"Pozdravljamo odluku evrozone o puštanju šeste tranše zajma", ukazano je u saopštenju, što se odnosi na sastanak ministara finansija zone evra, zakazan za petak, dva dana pre samita EU u nedelju.
Drugi paket za spasavanje Grčke, vredan 109 milijardi evra privremeno je dogovoren u julu, ali su diskusije o njemu ponovo otvorene jer Nemačka i neke druge članice zone evra žele da banke i drugi privatni investitori preuzmu na sebe veće gubitke po grčkim obveznicama.
Francuska, Evropska komisija i Evropska centralna banka se, međutim, protive drastičnijem kresanju dužničkog bremena Grčke, strahujući da bi takav korak mogao da pogodi banke širom Evrope i podrije poverenje u drugim zemljama koje su u finansijskim teškoćama.
Sarkozi zbog evra propustio i rođenje deteta
Nemačka i Francuska su po pitanju spasa evra podeljene i sada preti blokada, ocenjuje nemački nedeljnik Špigl, povodom sinoćnjeg susreta kancelara Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija sa važnim EU političarima u Frankfurtu.
"Ovo je bila dramatična noć. Merkel i Sarkozi su došli u Frankfurt na, nervozno sazvani, krizni susret... nervozna organizacija susreta pokazuje koliko je ozbiljna situacija pred susret u nedelju, a Sarkozi je čak propustio i rodjenje deteta...", ocenjuje Špigel.
Merkel i Sarkozi su nedavno u Berlinu najavili da će Nemačka i Francuska do kraja meseca imati opširan predlog za rešenje evro-krize i u borbi protiv finansijske krize, izneli spremnost da podrže pogođene banke.
Navodeći da su u odlučujućoj tački nesporazuma dve najvažnije evropske zemlje, par dana pred samit, daleko jedna od druge i to toliko da izgleda kao da je zajednička linija na duže vreme ugrožena, list prenosi da dve zemlje imaju rzaličite pozicije.
Francuska se zalaže za takozvanu licencu banaka za fond za spas evra ESFS, dok vlada u Berlinu, sudeći prema izjavama njenih zvaničnika, favorizuje takozvano "demiličnu kasko" zaštitu.
Špigl piše da je vlada do sada na svojoj strani imala i Evropsku centralnu banku i ocenjujući da između Nemačke i Francuske preti blokada kada je reč o spasu evra, i navodi da do sada nije bilo potvrde da je ta tačka sinoć diskutovana.
Grčkoj se smeši tranša od 8 mlrd. evra
Grčka će, sudeći prema izveštaju međunarodnih kontrolora, dobiti novu tranšu zajma iz spasilačkog paketa koji su joj odobrile članice zone evra i MMF. Inspektori su konstatovali da Grčka nije ostvarila planirano smanjenje deficita i da su reforme koje sprovodi nedovoljne, ali su ipak odlučili da preporuče da se toj zemlji isplati tranša od osam milijardi evra kako bi izbegla bankrot.
Tim kontrolora iz Evropeke komisije, Evropske centralne banke i MMF-a, tzv. trojka, takođe je ocenio da je grčki dug "izuzetno zabrinjavajuć".
U Grčkoj je u toku generalni štrajk pred glasanje u parlamentu o novim, nepopularnim merama štednje koje su uslov za dalju pomoć.
Grčka od maja prošle godine zavisi od spasilačkog paketa zajmova od 110 milijardi evra.
Iz "trojke" su upozorili i da drugi spasilački paket zajmova za Grčku, o kome je u julu postignut načelni sporazum, neće doprineti da veliki grčki dugovi postanu održivi.
U izveštaju kontrolora navodi se da je julski dogovor doprineo smanjenju neodložnih finansijskih potreba Grčke ali da "neće biti dovoljan da bi se dinamika (rasta) duga opisala kao održiva", ukoliko Atina i dalje bude sporo sprovodila reforme.
Izveštaj "trojke", napominju analitičari i posmatrači, samo je doprineo jačanju tenzija u razgovorima lidera EU o dužničkim problemima u Grčkoj i zoni evra.
Nemačka, najveća evropska ekonomija, zalaže se da privatni kreditori prihvate da im gubici na grčkom dugu budu veći od 21 odsto ukupnog duga, što je dogovoreno u julu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
