Izvor: Politika, 13.Avg.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja, Kristin
Grčkoj treba da se oprosti dug! Grčki (državni) dug nije održiv! Evo, i MMF kaže da Grčkoj mora da se otpiše deo duga!
Do pre meseca dana, kada je Grčka dužnička kriza bila u žiži interesovanja domaće javnosti, ovo su bile vrlo rasprostranjene tvrdnje. U međuvremenu su tu temu zasenili slavlje onih koji su za Tompsona bili spremni i licitiranje za koliko ćemo povećati plate i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penzije do kraja godine. Ja bih da se vratim grčkom dugu.
Kada se jednoj zemlji otpisuje dug ili neki njegov deo? Za to su potrebna dva uslova. Prvi je da dug te zemlje nije održiv. I tu se dolazi do prvog problema. Ne postoji jednostavna i jednoznačna definicija održivog duga. MMF, koji se razume u ove stvari, održivost duga vezuje za iznos primarnog fiskalnog bilansa (kada se izdvoje kamate koje se plaćaju poveriocima) koji je potreban za to da dug više ne raste, a koji je „ekonomski i politički izvodljiv“. Na sve to, taj nivo duga treba da obezbedi njegovo nesmetano refinansiranje i zadovoljavajući nivo (potencijalnog) privrednog rasta. Dakle, nema jednoznačnosti. Naročito u pogledu „političke izvodljivosti“. To je više okvir za analizu nego definicija. Izvesno je da ono što je, na primer, izvodljivo u baltičkim republikama nije u Grčkoj i drugim mediteranskim zemljama. Dakle, da li je dug neke zemlje održiv ili ne nije egzaktan nalaz, već odluka zasnovana i na (pred)osećaju.
Ipak, ta odluka je zasnovana i na mnoštvu analiza i podataka, što svakako stvara određenu pouzdanost. Međutim, ti podaci su samo prognoze budućih kretanja, a da li će se te prognoze realizovati ne znamo unapred. Zato se i rade revizije projekcija MMF-a – greška u prognozi sasvim je moguća. Tako je MMF promenio svoju projekciju stope rasta za Srbiju. Ali, i ova nova projekcija je samo – projekcija. Kolika će biti stopa rasta znaćemo tek u 2016. Navedene projekcije, uz razradu alternativnih scenarija, daju neku sigurnost, ali apsolutnu pouzdanost ne treba tražiti.
Najveća opasnost zaduženoj zemlji preti od kamata koje ona plaća poveriocima. Te kamate predstavljaju direktan odliv iz budžeta i ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo – za investicije, na primer. Zato je veoma bitno koliki je taj odliv u odnosu na BDP. Grčka u tom pogledu ne stoji toliko loše: 4,2 odsto njenog BDP-a odlazi na plaćanje kamata. Srbija, koja ima daleko niži iznos duga, za kamate izdvaja čak 3,5 procenta svog BDP-a. To je posledica toga što se Srbija zaduživala na tržištu kapitala, a Grčka je dobijala zajmove pod uslovima koji su daleko bolji od tržišnih. Dakle, samo sa stanovišta iznosa kamata koje Grčka plaća, ne sledi da njen dug nije održiv.
Drugi uslov za otpis duga jeste da ne dovodi do onoga što ekonomisti zovu „moralni hazard“. Ukratko, da se otpisivanje duga ne ponovi. Naime, otpis duga može da izazove sledeću, veoma racionalnu reakciju dužnika: ukoliko su mi sada otpisali dug, uradiće to i u budućnosti, pa zašto da se bavim bolnim reformama kada mogu po starom. Zbog toga poverioci žele da se uvere da se neće vratiti svi oni razlozi koji su doveli do toga da se dug nagomila. Tako je i otpisan veliki deo državnog duga SR Jugoslavije posle 2000. godine. Možda su se vratili Miloševićevi puleni, ali nije njegova politika, koja je za posledicu imala gomilanje duga do takvog nivoa da njegov otpis nije imao alternativu. Ovaj drugi uslov u slučaju Grčke nije ispunjen. Ukoliko se danas otpiše njen dug, to će biti jasan signal sirizama, zlatnim zorama i sličnima da se, uz odgovarajući pritisak i buku, to i u budućnosti može uraditi. Popustili su jednom, popustiće još jednom.
Pa zašto je onda MMF ukazao, kako navode mediji, na to da je potreban otpis grčkog duga? U njihovom dokumentu jasno piše da je politika Sirize uslovila da u ovom trenutku (kraj juna) grčki dug nije održiv – bio je održiv kada je Cipras došao na vlast. Pa se onda jasno kaže da Grčka ne sme da odstupa od politike ostvarivanja znatnog primarnog fiskalnog suficita, privatizacije kao dela strukturnih reformi i kao sredstva za jednokratno uvećanje fiskalnih prohoda, kao ni od ostalih reformi te vrste. A onda se lopta prebacuje Evropljanima i jasno se kaže da su sredstva koje je Evropa ponudila nedovoljna, pa stoga treba bar produžiti njihovu ročnost. Konačno upozorenje je vrlo jasno: ukoliko se grčke reforme dalje uspore, onda će biti nužno otpisivanje dela grčkog državnog duga. Prema tome, MMF pere ruke, prebacuje loptu u evropsko dvorište i jasno kaže: obezbedite reforme u Grčkoj, tek onda će grčki dug biti ponovo održiv. Komplikovane stvari su, čini se, prilično jasne.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
