Izvor: Press, 08.Nov.2012, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izvestan ulazak u grčki scenario

Zahtevi - Strani investitori traže ohrabrujuću klimu za poslovanje, a Evropska unija hitno sprovođenje zapostavljenih reformi

SARAJEVO - Bosna i Hercegovina bi do kraja godine ili 2013. mogla da bude nova Grčka. Ovom ocenom banjalučki ekonomista Damir Miljević pridružio se polemikama koje se u bosanskohercegovačkoj javnosti vode oko sporazuma koji su postigli Milorad Dodik >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i Zlatko Lagumdžija da Centralna banka BiH 10 odsto obavezne rezerve poslovnih banaka može da koristi za kupovinu obveznica države na svim nivoima (centralna vlast, entiteti, kantoni).

- S obzirom na to da planirani budžeti za narednu godinu neće biti manji od ovogodišnjih, vlast se opredelila da nastavi sa laganjem naroda i proizvodnjom dimnih zavesa. Naredna godina biće, nažalost, još gora nego što je ova - ocenio je Miljević za sarajevsko „Oslobođenje".

Podrivanje odbora

Miljević smatra da taj predlog direktno podriva valutni odbor jer omogućava povećanje količine novca u opticaju i predstavlja svojevrsno štampanje novca radi pokrića javnog duga, što se u ekonomskoj teoriji zove monetizacija javnog duga. Posledice toga su rast inflacije, povećanje javne potrošnje, porast rizika u bankarskom sektoru i u krajnjem slučaju ugrožena štednja.

- Vlast je svesna da budžeti ne mogu više da se pune iz poreza i kredita međunarodnih finansijskih organizacija jer treba ispuniti razne uslove, pa je ovaj vid štampanja novca jedini način da očuvaju socijalni mir i opstanak na vlasti - kaže Miljević.

I izvršni direktor Udruženja banaka BiH Mijo Mišić mišljenja je da dogovor dvojice političara nije bezazlen, jer podrazumeva redefinisanje Valutnog odbora (currency board) na kojem inače počiva monetarni sistem BiH. Gotovo svi stručnjaci i privrednici saglasni su u oceni da je Valutni odbor jedini razlog što BiH ima sigurnu i stabilnu valutu vezanu za evro.

Polemike oko pretvaranja dela obavezne rezerve banaka u državne vrednosne papire vode se u vreme kad u BiH boravi delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (ostaje do 20. novembra) koja obavlja prvu reviziju stend-baj aranžmana koji je MMF odobrio 26. septembra ove godine i sa zvaničnicima vlasti pravi projekcije budžeta za narednu godinu. Te teme, ali i strukturne reforme u 2013. godini razmotrene su na sastanku s državnim premijerom Vjekoslavom Bevandom i njegovim entitetskim kolegama - premijerom Vlade Republike Srpske Aleksandrom Džombićem i premijerom Vlade Federacije Bosne i Hercegovine Nerminom Nikšićem. Posebno je razgovarano o rokovima za usvajanje budžetske projekcije za sledeću godinu u Vladi i parlamentu i njihovom usklađivanju s terminima u kojima će MMF-u odlučiti da li da odobri drugu tranšu kredita.

Gubitak evropskog puta

Šef Delegacije Evropske unije u Sarajevu Peter Sorensen ocenjuje da je krajnje vreme da se političari okrenu reformama koje će BiH dovesti do EU. U Misiji EU u BiH kažu da ukoliko političari nastave sa proizvodnjom političkih kriza, umesto da rešavaju nagomilane ekonomske i životne probleme, BiH gubi evropski put.

MMF je Bosni i Hercegovini odobrio zajam za podršku ekonomskom programu od 2012. do 2014. godine u iznosu od oko 403,8 miliona evra, od čega je Federaciji BiH pripalo dve trećine a Republici Srpskoj jedna trećina.

U tim razgovorima premijer Nikšić podsetio je da se radi na setu reformi celokupnog penzionog sistema i istakao da će pri izradi budžetske projekcije biti ispoštovani okviri potpisani u Pismu o namerama za aranžman s MMF-om, dakle da se ne sme probiti nivo budžeta za ove namene iz 2011. godine.

Zajam MMF-a odobren je isključivo za popunjavanje deficita u budžetima i mnogi to smatraju kao problem, jer Bosni i Hercegovini mnogo više novca treba za razvojne projekte ako želi da izađe iz ekonomske krize, a zbog nepovoljnog poslovnog okruženja zemlja još dugo neće biti interesantna stranim investitorima. Svi ekonomski pokazatelji tri kvartala zaredom su negativni i to jasno pokazuje da je BiH zagazila u recesiju, ali i pored toga ne postoji nijedan program borbe protiv krize.

Zagazili u recesiju

- Potrebno je nastaviti sa smanjenjem javne potrošnje u oblasti neproduktivne potrošnje, ali zato snažno treba razvijati investicije u javnom sektoru, izgradnji puteva i pripremama za investiranje u elektroenergetiku - kaže ekonomista Anto Domazet, poslanik u državnom parlamentu.

Nedavno su i predstavnicima Saveta stranih investitora u razgovoru s ministrom finansija i trezora BiH Nikolom Špirićem zatražili poboljšanje poslovne klime u BiH i snažniji angažman vlasti u kreiranju ohrabrujuće klime za poslovanje postojećih, ali i privlačenje novih investitora. Članice Saveta stranih investitora uložile su do sada više od osam milijardi KM u BiH i zaposlile više od 10.000 radnika.
Pogledaj vesti o: Grčka,   Evropska Unija

Nastavak na Press...