Izvor: Politika, 23.Okt.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ilegalni migranti preko Srbije putuju ka Evropi
Granična policija samo od početka ove godine otkrila više od 5.500 stranih državljana u pokušaju ilegalnog prelaska preko naše zemlje
Najveću glavobolju graničnoj policiji u poslednje vreme zadaju ilegalni migranti, budući da je od početka ove godine tri i po puta više osoba nego prošle, pokušalo da se ilegalno preko teritorije Srbije domogne Evrope. Klasičnom rutom iz Grčke, preko Makedonije oni ulaze na teritoriju naše zemlje, odakle „koridorom 10” idu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na sever ka granici sa Mađarskom ili „koridorom 7” ka Hrvatskoj. Krajnja destinacija i jednima i drugima jesu zemlje centralne Evrope.
Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije MUP-a Srbije, kaže da je granična policija samo od početka ove godine otkrila više od 5.500 stranih državljana u pokušaju ilegalnog prelaska preko naše zemlje sa teritorije Makedonije i KiM. Najveći broj otkrivenih stranih državljana je iz Avganistana, više od 2.500, zatim Pakistana, oko 1.500 i iz Palestine, Alžira, Libije.
Banović objašnjava da je porastu broja ilegalnih migranata doprinelo niz dešavanja, pre svega „Afričko proleće”, kada su zemlje Severne Afrike bile zahvaćene talasom građanskih ratova, što je navelo ljude da odlaze iz tih zemalja. Pored toga postoje još i standardne migracije iz azijskih zemalja – Avganistana, Iraka, Pakistana, Irana.
– Naš hendikep je što mi imamo „kuću na putu”. Mi smo tranzitna zemlja, a ne zemlja destinacija. Da bi izbegli prekršajnu i krivičnu odgovornost, ilegalni migranti nakon presretanja policije, izražavaju nameru da traže azil i na taj način ulaze u proceduru na teritoriji Srbije, koja im onda služi kao prvo veliko odmorište ka njihovom krajnjem putu u zemlje EU – kaže Banović.
U toku ove godine je prema podacima policije oko 1.500 osoba izrazilo nameru da traži azil, što je porast od pet i po puta u odnosu na prošlu godinu. U prvih osam meseci prošle godine 221 osoba je izrazila nameru za azil, a 1.406 ove godine.
– Nakon toga oni dobijaju potvrdu od policije, posle čega su dužni da se u roku od 24 sata jave u centre za azil u Banji Koviljači i Bogovađi. Najveći broj njih se nikada ne javi u centar za azil, već ilegalno nastavljaju da prelaze teritoriju Srbije i pokušavaju da se domognu EU. Mnoge od njih uhvati druga granična policija i po sporazumu o readmisiji vraća ih u Srbiju – objašnjava naš sagovornik.
Kapacitet Banje Koviljače je 85, a Bogovađe oko 155 osoba i oba centra su, kako tvrdi Banović, puna.
– Određeni broj osoba, koji su izrazili nameru da traže azil nalazi se u privatnom smeštaju oko centara za azil, dok se deo njih oko 300 do 500 nalazi u okolini Banje Koviljače u pokušaju traženja smeštaja. Operativnim radom uočeno je oko 50 osoba u jednom delu Subotice, koje tu i praktično čekaju pogodan trenutak da se organizuju i nastave dalje ka EU – objašnjava Banović.
Granična policija je u prvih devet meseci ove godine podnela 105 krivičnih prijava za trgovinu ljudima, protiv 210 počinilaca od kojih su 204 muškarca i šest žena. Krijumčarena je 781 osoba, a najveći broj njih bio je iz Avganistana (222), Pakistana (156), Tunisa (78), sa KiM (100), iz Palestine (58) i Libije (28). Osobe protiv kojih su podnete krivične prijave uglavnom su prevoznici, taksisti, koji u automobilima, kombijima, kamionima i autobusima, u duplom dnu prevoze sakrivene ljude.
Za uslugu prevoza od Preševa do Subotice ilegalni migranti plaćaju oko 500 evra, do Beograda oko 300, a do zapadne Srbije oko 250 evra. Oni koji u zemlji porekla nemaju novca da plate put, po dolasku u zemlju destinaciju otplaćuju ga svojim radom. Najčešće im organizatori „na crno” nalaze teške fizičke poslove na građevinama i poljoprivrednim imanjima. Oni za svoj rad, osim malo hrane, ne dobijaju nikakvu novčanu nadoknadu. Kompletna zarada odlazi u ruke organizatora, koji ih je tu doveo. Često im je, tvrdi Banović, potrebno do dve godine rada da otplate put, ali ako imaju sreće da ih niko ne otkrije.
– U skorije vreme imali smo pojavu da se ljudi krijumčare iz Turske preko Bugarske sakriveni u šupljinama autobusa, duplom dnu kamiona ili iza zadnjeg sedišta kombi vozila, koji legalno prevoze robu ka Evropi i čiji vozači imaju svu potrebnu dokumentaciju i putne isprave. Ta vozila poseduju „tir” (transport inostrane robe) oznake, što znači da ne mogu da se otvaraju do krajnje destinacije. Međutim, u saradnji sa Upravom carina koja je dobila skenere sa „iks” zracima otkrivamo, lakše nego ranije, grupe ilegalnih migranata, koje na ovakav način pokušavaju da pređu granicu. Ovakve aktivnosti su potpuno usaglašene sa strategijom za integrisano upravljanje granicama Srbije – objašnjava prvi čovek granične policije.
Najteže je, prema rečima našeg sagovornika, doći do organizatora ovog unosnog kriminalnog biznisa.
– Operativnim radom granična policija je ove godine presekla tri kanala i uhapsila organizatore. U Subotici je uspešnom akcijom subotičkog Odseka za strance i ostalih kolega koji su učestvovali, uhapšen Tunišanin, organizator lanca krijumčarenja migranata, kod kojeg je nađen i pištolj sa prekucanim brojevima. Nađene su i dve kuće u kojima je bilo 30 osoba koje su bile spremne za prebacivanje preko Mađarske. Organizatori su najčešće iz zemalja iz kojih dolazi najveći broj ilegalnih migranata, Avganistanci, Pakistanci i Iračani – zaključuje naš sagovornik.
----------------------------------------------
Porast broja „lažnih” azilanata
– U odnosu na prethodnu godinu, broj državljana Srbije koji su zloupotrebili viznu liberalizaciju smanjen je skoro dva puta. U proteklih meseca dana primećen je blagi porast zahteva za azil srpskih državljana u zemlje EU. To je očekivana i logična posledica, budući da je završena turistička sezona i sezonski radovi. Državljani Srbije, lošeg materijalnog stanja, najčešće sa juga i teritorije KiM odlaze u zemlje EU i traže azil u cilju sticanja ekonomske koristi i da „prezime”. Porast njihovog broja primetan je u Nemačkoj. To uglavnom nisu osobe koje su u poslednjih mesec dana došle iz Srbije, već su najverovatnije aplicirale pa odustale ili odbijene u susednim zemljama iz kojih su onda prešle u Nemačku. Mi smo apelovali na kolege iz EU da skrate procedure i smanje socijalna davanja, što su neki i uradili (Luksemburg i Norveška) i to je dovelo do smanjenja tražilaca azila iz Srbije u njihovim zemljama. Granična policija intenzivirala je kontrolu na prelazima i pojačali smo medijsku kampanju – objašnjava Nenad Banović.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 24.10.2011.
.jpg)
