Izvor: B92, Beta, Tanjug, 08.Maj.2010, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčkoj odobren hitan zajam
Beograd,Beč -- Čelnici 16 zemalja evro-zone na vanrednom samitu u Briselu odobrili su hitan zajam Grčkoj.
Sastanak je istovremeno bio i prilika da se razgovara o merama prevencije kako se grčka kriza ne bi ponovila. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi založili su se za jačanje budžetske discipline zemalja evrozone.
Zakazan je i sastanak ministara finansija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za nedelju kako bi se detaljno razradio plan za zaštitu evra.
Šefovi država i vlada ozvaničili su sporazum Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda o 110 milijardi evra namenjenih Grčkoj u periodu od tri godine.
Italija i Nemačka su prve zemlje koje su pre sastanka u Briselu usvojile programe paketa pomoći Grčkoj.
"Grčki narod je izdržao napor i bol ekonomske krize tokom poslednjih nekoliko meseci, ali i vlada i narod su apsolutno odlučni da promene dosadašnji putanju kako bi krenuli putem stabilnosti i rasta. Mi smo usvojili program štednje, što dokazuje našu volju da krenemo napred. Ovaj sastanak u Briselu važan je i za vraćanje poverenje u naše ekonomije i zajedničku valutu što je neophodno za globalni ekonomski oporavak, oporavak koji će vratiti privredni rast, radna mesta i doneti dobrobit narodima u celoj Evropi", kaže premijer Grčke Jorgos Papandreu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, uoči početka sastanka, apelovala je na evropske lidere da pooštre ključna pravila koja leže u osnovi evra kako bi se izbegla dužnička kriza, kao ona koja je pritisla Grčku.
Ona je sugerisala da bi zemlje evrozone morale bolje da usklađuju nacionalne budžete kao i da bi zemlje koje ne poštuju propise mogle da budu kažnjene ukidanjem nekih evropskih subvencija, ili prava glasa u okviru EU.
Merkelova je pozvala svoje evropske kolege da razmotre i promenu ugovora iz 1992. godine koji je postavio temelj za zajedničku valutu.
"Moramo da preduzmemo preventivne mere kako bi se osigurala bezbednost evra. To podrazumeva snažnu i odlučnu akciju svih država članica našoj zajedničkoj valuti, ali eventualnu mogućnost izmene sporazuma. U suprotnom, sa moje tačke gledišta to neće biti izvodljivo", kaže nemačka kancelarka.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi posle sastanka saopštio je da će se u nedelju održati hitan sastanak ministara finansija kako bi se razradio plan za zaštitu evra.
"Mi smo odlučili da postavimo na svoje mesto evropski mehanizam intervencije za očuvanje finansijske stabilnosti u Evropi, špansko predsedništvo u nedelju pozvati ministre finansija 27 članica kako bi utvrdila tehnička pravila", navodi on.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej se nada da će se na tom sastanku postići dogovor koji će doprineti većoj finansijskoj sigurnosti.
"Svi šefovi država i vlada evro područja su potpuno svesni da smo suočeni sa ozbiljnom situacijom u zoni evra. Radi se o odgovornosti i solidarnosti, mi ćemo se zajedno suočiti sa ovom situacijom", objašnjava on.
Vrednost evra je pala na najniži nivo u poslednjih 14 meseci. Tržišta reaguju i na sumnje da Grčka i pored odobrene pomoći neće uspeti da sredi svoje javne finansije, ali i bojazn da bi grčka kriza mogla da se proširi na druge zemlje kao što su Španija i Portugal.
Mnogi se pitaju da li će zemlje evrozone uspeti da reše ovu krizu, najveću od kada je evro uvede 1999.
Pomoć u tranšama
Grčka treba da u prvoj tranši dobije 20 milijardi evra ekonomske pomoći, objavio je bečki ekonomski dnevnik "Virtšaftsblat".
List objašnjava da 15,5 milijardi evra dolazi od zemalja članice evrozone, a 4,5 milijardi evra od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ta sredstva će, najverovatnije, biti prosleđena Grčkoj 18. maja.
Bečki dnevnik podseća da Atina, tokom naredne tri godine, može da računa na podršku u visini od ukupno 110 milijardi evra - 80 milijardi evra u obliku bilateralnih kredita od zemalja monetarne unije i 30 milijardi evra od MMF.
Zauzvrat grčka vlada je u obavezi da sprovede oštar program štednje.
Samo u ovoj godini deficit, koji je lane iznosio 13,6 odsto bruto nacionalnog proizvoda, treba da bude smanjen na 6,5 odsto.
.jpg)
