Izvor: Southeast European Times, 09.Mar.2012, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčki profesionalci na polju pomorskog turizma okreću se susednim državama zbog jeftinijih luka

Tradicionalno poslovanje sa jahtama u Grčkoj pravi zaokret u korist drugih pomorskih zemalja u regionu.

09/03/2012

H.K. Canis za Southeast European Times iz Atine -- 9.3.2012.

Mešavina nekonkurentnih cena, preteranih propisa i birokratije, koja se sada ponavlja u skoro svakom pokušaju analize grčke ekonomije, direktno se okrivljuje za drastičan pad pomorskog turizma, segmenta ekonomije koji je posmatran kao ključan za izlazak iz krize. Taj trend očigledno >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << donosi najveću korist Turskoj, mada su Hrvatska i Crna Gora takođe nedavno privukle pristojan broj jahti i motornih čamaca.

Kada je u pitanju Grčka, politika prethodne socijalističke vlade, kojom su 2009. godine povećani porezi i inspekcija jahti, obila se o glavu, s obzirom na zvanične podatke Helenske obalske straže koji pokazuju da je ne manje od 3.823 privatnih plovila bilo proglašeno „trajno usidrenim“ u 2011. godini.

„Poreski kriterijumi [za posedovanje plovila] bili su ukinuti 2002. godine, ali njihovim ponovnim uvođenjem 2009. godine, broj plovila pao je sa 11.500 na 2.600 širom Grčke“, izjavio je Ilijas Perimenis, predsednik nacionalnih proizvođača staklenih vlakana, trgovaca i davalaca usluga u brodskom sektoru.

„Ove vrste kriterijuma su grčki izum. Njihov 'razlog' je jedino da prikupe prihode za državu; u praksi, međutim, država gubi novac, s obzirom da se proizvodni sektor, na primer, koji zapošljava hiljade ljudi, uništava iz dana u dan“, rekao je on, dodajući da ova grupa čeka da sadašnja prelazna grčka vlada ispuni svoje obećanje da će ukinuti dodatno poresko opterećenje za vlasnike i operatere.

Međutim, Turska je očigledno privukla veliki broj jahti u grčkom vlasništvu, neke od iskusnih profesionalaca u tom sektoru, kao i brojna plovila u stranom vlasništvu.

Preduzetnik Stavros Gavrijas jednako je pesimističan i potvrđuje da se mnogi od grčkih pomorskih turističkih profesionalaca sele u susednu Tursku.

„Jednom prilikom su se poreski inspektori ukrcavali na brodove koji su plovili pod stranom zastavom, radi provere, što je vrlo iritantno za vlasnike i posadu. Njih [vlasnike i operatere] nije briga gde će odvesti svoja plovila. Oni mogu da rade sa bilo kog mesta i puno njih putuje za Tursku i nazad“, rekao je on.

Gavrijas, izvođač radova, takođe ukazuje na manje nego konkurentne cene kao na najveću prepreku brzom podsticanju rasta u tom sektoru i na previše birokratije u u građevinarstvu i upravljanju modernim marinama.

„Najznačajnija atrakcija je imati veći broj marina u Grčkoj koje su bolje i manje skupe. To znači liberalizaciju sektora za potencijalne investitore. Turska je konkurentnija u smislu cena i pravih usluga“, rekao je on, dodajući da taj sektor u Grčkoj očajnički očekuje nacrt zakona kojim bi izgradnja i poslovanje novih marina postali privlačniji.

Pored Turske, on je rekao da operateri takozvanih „mega-jahti“ sve više biraju Crnu Goru za sedište svog poslovanja.

Šef uticajnog Helenskog profesionalnog udruženja vlasnika jahti Antonis Steliatos naveo je niz profesionalnih plovila registrovanih u Grčkoj, ne manje od 3.150 i do 3.500, koja plove pod grčkom zastavom. Od tog broja, dodao je on, 800 su „brodovi za krstarenje“ raznih oblika i veličina, sa posadom od pet do osam ljudi. Ostali, kažu oni, plove bez posada.

On se žali na činjenicu da postoji samo 19 marina sa punom uslugom, u „vrlo bezbednoj zemlji sa preko 5.000 ostrva i ostrvaca, divnim morem i milenijumom istorije i kulture ispod praktično svakog kamena“.

Prema podacima Asocijacije, 28 odsto usidrenih plovila u Grčkoj otišlo je u neku drugu zemlju u regionu, pre svih u Tursku, ali i u Hrvatsku i Crnu Goru.

„Kriterijumi, izglasani tokom perioda panike oko javnog duga, bili su prekomerno visoki, što je izazvalo usporavanje, smanjujući prihode države i povećavajući nezaposlenost, a istovremeno prepuštajući Turskoj finansijsku kontrolu nad pomorskim turizmom u Egeju“, rekao je generalni sekretar Asocijacije grčkih turističkih preduzeća Jorgos Vernikos.

Dalje od Egeja, u jednako živopisnom Jadranu, u smislu sve važnijih troškova goriva, i suprotno nedavnim izveštajima medija, Hrvatska ne postaje nova destinacija za punjenje gorivom jahti duž te izuzetne obale.

Andro Vlahušić, gradonačelnik poznatog grada Dubrovnika, nedavno je pisao rukovodstvu INA, najveće hrvatske naftne kompanije, tražeći da kompanija modernizuje svoje pumpe u mestima na jugu kako bi ih učinila privlačnijim.

Prema Juroslavu Buljubašiću, koji plovi jahtom oldtajmerom Galeb 2, cene goriva najveći su problem za one koji svoje brodove drže u hrvatskim marinama.

„Jahte se obično dopunjavaju gorivom u Crnoj Gori, Italiji ili još dalje, na Malti. Cene u Hrvatskoj su previsoke, pa ljudi imaju tendenciju da pune na nekom drugom mestu. Ovde morate da platite duplu cenu u odnosu na Crnu Goru, tako da ne mislim da ćemo -- ako se cene ne spuste -- postati mesto na kojem će jahte dopunjavati gorivo leti“, rekao je Buljubašić za SETimes.

Sadašnji zvanični podaci, međutim, pokazuju da više od 400 mega jahti uplovi u hrvatske luke svake godine.

Nataša Radić iz Zagreba doprinela je ovom izveštaju.

Nastavak na Southeast European Times...