Izvor: Politika, 05.Jun.2012, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčke kompanije traže utočište na Balkanu
Preduzetnici su se u jeku dužničke krize preselili u zemlje poput Rumunije, Bugarske i Albanije, gde su niži porezi i jeftinija radna snaga
Rakovski, Bugarska – Josif Komninakidis nervozno puši za stolom u pospanom bugarskom gradiću Rakovski, zabrinut zbog sve lošijih rezultata njegove grčke kompanije koja prodaje džins.
Posao je na glavnom tržištu, grčkom, počeo da slabi i pre izbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle kojih je južni sused Bugarske ostao bez vlade, što mu je dodatno ugrozilo likvidnost i članstvo u evrozoni.
„Prodaja je u Grčkoj opala od 30 do 35 odsto, a posle izbora je potpuno stala. Ljudi su stali i čekaju”, kazao je za Rojters energični menadžer krojačnice „Staf džins”.
Posao, međutim, ne može da čeka. Ova firma već ima 800 zaposlenih u Rakovskom, 180 kilometara severno od granice s Grčkom. Sada je plan da se veći deo posla preseli u Bugarsku da bi se smanjili troškovi i olakšao transport na nemačko i italijansko tržište.
Neke od najboljih grčkih kompanija su uvidele privredni potencijal Balkana još devedesetih kada su „Koka Kola Helenik” i „Čipita” počeli da koriste prilike u brzorastućim postkomunističkim ekonomijama.
Sada njihovim stopama idu stotine malih firmi jer grčki preduzetnici napuštaju svojenestabilno domaće tržište i prelaze u zemlje sa manjim porezima i jeftinijom radnom snagom kao što su Rumunija, Bugarska i Albanija.
U ovom preokretu novije istorije, zemlje koje su do pre nešto više od 20 godina bile komunističke sada nude stabilnost u odnosu na Grčku.
„Ovde imate sigurnost, fiksnu poresku stopu od 10 odsto, tako da znate koliko možete da zaradite i koliko ćete morati da platite, a toga u Grčkoj nema”, rekao je Komninakidis, koji se preselio u Rakovski 1999.
Od ovog trenda, zbog niskih poreza, koristi ima i Kipar koji je članica EU, ima jake kulturne veze i bogatiji je od balkanskih suseda Grčke, ali je tamo radna snaga skuplja. Kiparska štampa piše da je za 20 meseci do avgusta 2011. čak 1.500 kompanija preselilo sedište na ovo ostrvo.
U Bugarskoj trenutno posluje 2.800 grčkih preduzeća, a četvrtina od toga je registrovana prošle godine. Istovremeno, broj grčkih preduzeća u Rumuniji porastao je za 12 odsto od 2009. na više od 5.200 registrovanih, a u Albaniji ih je 200, trećinu više nego pre dve godine.
Pad komunizma je otvorio obilje mogućnosti za Grke na Balkanu, što pokazuju firme koje imaju veliko prisustvo u ekonomiji Bugarske: od telekomunikacionih kompanija OTE i Intrakom do građevinske firme GEK Terna i proizvođača čelika i cementa, Sidenorai Titana.
Banke u grčkom vlasništvu, predvođene nacionalnom bankom Grčke i EFG Evrobankom kontrolišu četvrtinu finansijskog sistema Bugarske i imaju značajno prisustvo u Rumuniji, Makedoniji, Albaniji i Srbiji.
Ove velike kompanije su uloživši tri milijarde evra u Bugarsku od 1996. otvorile 80.00 radnih mesta i pripremile teren za dolazak manjih preduzeća.
To će stvoriti nova radna mesta i prihode u Bugarskoj i regionu, ali ekonomisti kažu da će efekat biti postepen i da verovatno neće predstavljati neki veći podsticaj ekonomijama koje su doživele bum, pa krah i tek se polako oporavljaju.
Postoji šira zabrinutost da su zbog grčke potpore ove ekonomije sada krajnje osetljive na eventualni grčki bankrot ili izlazak iz zone evra, što im je za poslednjih mesec dana rušilo berze i valute.
Pojedini analitičari vide šansu i u tom scenariju, jer zemlje poput Bugarske postaju još privlačnije grčkim kompanijama.
„Novčić ima dve strane. Ja vidim nešto dobro u mogućem izlazu Grčke iz zone evra. Najdirektnija korist je da još grčkih preduzeća dođe u Bugarsku i ljudima donese zaposlenje, a zemlji prihod od poreza”, kazao je Jasen Ivanov, menadžer fonda u sofijskoj kompaniji„DSK Aset menadžment”.
Nije sve sjajno kada se započinje posao u Bugarskoj ili Rumuniji. Birokratija može da izludi, infrastruktura da zaškripi,nema dovoljno stručnog kadra i korupcija je raširena – možda više nego u Grčkoj, koja je rangirana kao druga najkorumpiranija članica EU, posle Bugarske. Albanija je za Transparensi internešenel još gora po pitanju korupcije.
„Neverovatno je da čak i grčki biznismeni koji nikada ranije nisu pomislilida posluju u Albaniji ovih dana pokazuju interesovanje”, rekao je Spiros Ekonomou iz grčke ambasade u Tirani.
Za Grke naviknute na opušteni mediteranski način života, druženje i prijatnu klimu, Balkan ima izvesne pogodnosti u odnosu na druge zemlje.
„Lakše je poslovati u Engleskoj, ali nisam hteo da živim tamo. Način života je ovde veoma sličan grčkom. Ljudi izlaze, zabavljaju se i lako sklapaju prijateljstva,” kazao je Melitios Melentis (30) koji je u Sofiji ove godine otvorio radnju sa sistemima za daljinsko upravljanje.
objavljeno: 06.06.2012
.jpg)
