Izvor: B92, 30.Okt.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčke banke zavrću slavinu?

Beograd -- Guverner Centralne banke Grčke preporučio je bankama da uspore kreditiranje u inostranstvu, dok grčke banke u Srbiji nemaju nikakve zvanične informacije.

Guverner Centralne banke Grčke Jorgos Prvopulos preporučio je, prema navodima grčkih medija, domaćim bankama da prilagode kreditnu politiku u jugoistočnoj Evropi depozitima koje imaju u pojedinim zemljama, što bi moglo da znači ne samo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da će budući krediti od centrala ka bankama ćerkama biti smanjeni.

Osim toga, to bi značilo i da bi banke iz regiona mogle ubrzano da vraćaju dugovanja prema svojim centralama. Većina grčkih banaka u Srbiji juče nije imala informaciju o preporuci Centralne banke.

Guverner Prvopulos je, prema navodima grčkog „Reportera", apelovao na tamošnje banke da povećaju kreditiranje grčke privrede za deset odsto, povećaju likvidnost i ograniče isplate dividendi na 35 odsto profita.

Povlačenje sredstava grčkih banaka iz regiona ozbiljno bi pogodilo Srbiju, jer pet banaka iz ove zemlje na ovdašnjem tržištu zauzima dobar deo kolača, sa ukupnom aktivom od 291 milijardu dinara u prvih šest meseci ove godine.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da ako u jednoj zemlji banka ima potrebu za likvidnošću, onda se povlači novac iz banaka iz drugih zemalja, kako bi se problem rešio. Međutim, on upozorava da ukoliko bi povlačenje sredstava bilo masovno, smanjilo bi likvidnost banaka u Srbiji.

„Istina je da su strane banke doprinele velikom prilivu kapitala u Srbiji. Ali ti međukompanijski krediti su vrlo opasni, jer ugovori između centrale i ćerke banke mogu biti fleksibilni i ako budu morali da usklade plasmane sa depozitima, banke će početi sa prevremenom otplatom kredita i odlivom kapitala iz zemlje. Naše banke imaju obaveze prema inostranstvu 3,3 milijarde evra, a potraživanja iz inostranstva 1,1 milijardu evra", ističe on.

Banke u Srbiji: Nastavljamo normalno

Iz srpskog ogranaka EFG Eurobanke i Alfa banke rekli su nam da ove banke nastavljaju da posluju uobičajeno i da ništa zvanično nisu dobili od centrale. U Pireus banci takođe ističu da nisu primili nikakve instrukcije ili savete od grčke centralne banke. „Na osnovu novinskih izveštaja koje smo pročitali, Centralna banka Grčke ne želi da bankarski sektor u potpunosti obustavi kreditiranje privrede, već da u narednom periodu nastavi u obimu koji više odgovara depozitima, a da očekuje da će se stopa širenja grčkih banaka na internacionalnom tržištu uskladiti sa trenutnim uslovima”, kažu u ovoj banci.

Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije, ističe da sugestija centralnih monetarnih vlasti Grčke, kako je navedena u „Reporteru", ne predstavlja nikakvo iznenađenje, s obzirom na činjenicu da je za banke sa većinskim grčkim kapitalom u vlasništvu bila tipična agresivna kreditna politika.

„Rast kreditnog portfolija svakako nije bio usklađen sa prirastom depozita i porastom cena izvora na novčanom tržištu što je, pretpostavljam, stvorilo likvidonosnu prazninu. Verujem da su same grčke banke već redukovale svoje kreditne aktivnosti i nadam se da preporuka centralnih monetarnih vlasti neće imati snagu naloga i dodatno usporiti kreditnu aktivnost navedenih banaka, što bi dodatno otežalo likvidnost u našoj privredi, koja se već oseća", napominje Živanović.

Ukoliko ostanu bez finansijskih injekcija iz centrala, ovdašnje banke bi morale znatno da smanje kreditiranje, jer samo na osnovu domaćih depozita teško je očekivati neki kreditni rast, a s druge strane, ovo bi moglo da pogodi i devizni kurs, jer su najveći deo deviznih priliva upravo činile dokapitalizacije banaka i strani krediti.

Tako je pet grčkih banaka samo za prvih šest meseci ove godine povećalo kapital za preko 270 miliona evra.

Profitabilan region

Grčke kompanije su u poslednjih pet godina u region investirale oko 17 milijardi evra, a samo u Srbiju oko dve milijarde. Najveći deo tih investicija bile su baš u bankarski sektor.

Međutim, to nije bez razloga, jer je na primer, u 2006. godini deset odsto profita grčkih banaka ostvarivano upravo u jugoistočnoj Evropi. Iznos kredita koje su ove banke plasirale u jugoistočnu Evropu u 2006. godini bio je 3,6 milijardi evra, a depoziti su iznosili četiri milijarde evra.

Međutim, iako banke iz Grčke nisu bile izložene rizičnim hipotekarnim obveznicama, upravo zato što su velike zarade pravili na brzorastućim tržištima, poput srpskog, to će ih sada možda skupo koštati.

Naime, američka investiciona banka „Meril Linč" smanjila je procene vrednosti akcija grčkih banaka upravo zbog njihove velike izloženosti tržištu jugoistočne Evrope, jer se tu očekuje značajno usporavanje privredne aktivnosti.

Nastavak na B92...

Večernje novosti: Grci usporavaju nove kredite?