Izvor: Politika, 12.Jan.2012, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka u finansijskom i političkom cajtnotu
Premijer Lukas Papadimos pokušava da „urazumi” koaliciju do dolaska „trojke” međunarodnih kreditora
Od našeg dopisnika
Atina – Teško je reći ko je u većem cajtnotu – premijer Lukas Papadimos ili sama Grčka. Za obe strane rokovi su prekratki: Atini je sa sastanka Angele Merkel i Nikole Sarkozija jasno stavljeno do znanja da ako odmah ne ispuni zahteve EU, nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sledeće kreditne tranše. S druge strane, Papadimos, ukoliko do kraja nedelje „ne urazumi” koaliciju i sindikate oko zajedničke strategije o novim merama štednje, nije ispunio zadatak koji je preduslov da Grčka dobije evropski paket pomoći.
Grčka je posle izjave Merkelove i Sarkozija pod svojevrsnim pritiskom jer joj je ultimatum postavljen jasnije nego ikada do sada: prvo reforme, restrukturisanje duga, mere štednje pa tek onda novi kredit. Atini je i tako već rečeno da zbog zakašnjenja u ispunjavanju ranijih obećanja sledeću uplatu može očekivati eventualno tek u martu, što su čitava tri meseca agonije za osiromašenu državnu blagajnu.
„Ukoliko ne shvati uzroke krize i ne bori se sa njima, ukoliko ne sprovede neophodne i dogovorene mere štednje, nikakve nove tranše kredite ne mogu spasti Grčku”, rekao je nemački ministar finansija Volfgang Šojble.
Do dolaska „trojke” međunarodnih kreditora, koja će u Atini biti već sledeće nedelje, treba završiti najteži deo posla koji je samo uslov da se pregovori sa poveriocima EU, Evropske centralne banke i MMF-a nastave i u budućnosti rezultiraju dobijanjem sredstava iz evropskog paketa pomoći od 130 milijardi evra, sprovođenjem u život odluke o oproštaju polovine grčkog duga. U ovom trenutku, sve kasni – i pregovori o otpisu duga, i sprovođenje privatizacije, i datum novih izbora.
Dogovora među koalicionim partnerima nema, iako premijer Papadimos ovih dana, a rok je do kraja nedelje, neumorno pokušava da spoji nespojivo. Stranački interesi ostaju iznad nacionalnih. Upozorenje premijera da Grčkoj u roku od tri meseca preti takozvani nekontrolisani bankrot ukoliko se već iduće nedelje ne postigne sporazum sa „trojkom” i smanje plate i penzije, za sada koalicione partnere ostavljaju između neopredeljenosti, blage podrške ili kategoričkog „ne”. Čekaju, čini se, poslednji trenutak za donošenje odluke ne bi li na taj način popravili partijske pozicije pred vanredne izbore.
Stiče se utisak da politički i socijalni partneri još uvek ne shvataju da su ultimatumi sa Zapada ozbiljni i da se za Grčku manevarski prostor suzio na dilemu želi li opstanak u evrozoni ili stremi vraćanju na drahmu.
„Ukoliko ne sprovedemo nove mere štednje logično je da ne možemo očekivati od ostalog dela sveta da nastavi da finansira zemlju koja ne shvata realnost i ne rešava probleme. Ukoliko prestanu da nas finansiraju, ukoliko ostanemo bez pomoći posledice će biti tragične, nezaposlenost će nekontrolisano rasti”, rekao je Papadimos sindikalcima i koalicionim partnerima.
Proteklih dana se grozničavo u sindikalnim krugovima raspravlja o zahtevu za ukidanje automatskog povišenja plata kako je do sada predviđao kolektivni ugovor. Sindikati, prema rečima lidera Generalne konfederacije rada Janisa Panagopulosa, ne žele da uopšte razmatraju ukidanje trinaeste i četrnaeste plate, kao ni dodatno smanjenje minimalnog ličnog dohotka za 20 odsto, kako uslovljava „trojka”.
„Ako zaposlenima ne možemo da garantujemo 750 evra zarade, kakav je smisao opstanka u evrozoni”, kaže predsednik Unije poslodavaca Dimitris Daskalopulos.
Zabrinjavajući su podaci da je više od 850.000 ljudi bez posla, da se u ovoj godini realno očekuje da radno mesto izgubi još 150.000, a da je trećina Grka – nešto više od tri miliona – na ivici bede. Najugroženije socijalne grupe teško sastavljaju kraj sa krajem, pri čemu 140.000 ljudi u Atini nije u stanju da plati porez na stanove i kuće, koji je povezan računom za struju. Primetno je da raste prodaja zlata, srebra i porodičnih dragocenosti, ali i da su milijarde grčkih para u stranim bankama.
Kreditori verovatno zato očekuju još više finansijske discipline i spremnosti da se rešavaju uzroci krize.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 12.11.2012
Pogledaj vesti o: Angela Merkel, Nedelja štednje
