Izvor: Blic, 26.Apr.2011, 13:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka ponovo klizi u bankrot

Dvanaest meseci nakon što je od Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke dobila paket pomoći za otplatu duga, Grčka se i dalje nalazi u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji pošto je vrednost državnih obveznica pala na najniže grane, troškovi pozajmice su se skoro utrostručili, a polovina celokupnog prihoda od poreza koristi se samo za otplatu visokih kamata. Sve to izaziva strah kod ekonomskih analitičara da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << država ipak mogla da bankrotira.

Uprkos tome, grčki premijer Jorgos Papandreu je izjavio u nedelju da će zemlja prebroditi ekonomsku krizu „bez obzira na teškoće”. Bez obzira na to što se zemlja suočava s istim problemima godinu dana nakon što je primila paket pomoći od 110 milijardi evra radi otplate duga i fiskalnih manjkova pod uslovom da smanji budžetski deficit i sprovede ekonomske reforme.

Međutim, u protekloj godini najmanje 160.000 ljudi ostalo je bez posla, stopa nezaposlenosti danas iznosi 15,1 odsto, a zbog strogih mera štednje vlada nastavlja s otpuštanjima i bankrotom firmi. Plata službenika u javnom sektoru smanjena je za 13 do čak 20 odsto. Ekonomski stručnjaci procenjuju da će nacionalni dug u 2011. premašiti nivo od 150 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ekonomiste najviše brine činjenica da je kamatna stopa na desetogodišnje grčke državne obveznice dostigla skoro 15 odsto, što je apsolutni rekord od kada je Evropa usvojila jedinstvenu valutu 1999. Poređenja radi, Nemačka na iste obveznice plaća kamatu od 3,27 odsto. Pošto rastu strahovanja da će Grčka ipak morati da reprogramira dobijeni međunarodni zajam, investitori prilikom kupovine obveznica traže veće kamate da bi pokrili dodatni rizik. Zato su kamatne stope na dvogodišnje obveznice dostigle 23 odsto.

– Trenutno smo u veoma, veoma teškoj situaciji, koja zahteva brzo i oštro reagovanje. Naravno, i berze su svesne da postoji politički kukavičluk da se u potpunosti sprovedu neophodne drakonske mere – istakao je Vangelis Agapitos, ekonomski analitičar.

Klikni za uvećanje

Danas čak 47 odsto Grka veruje da će zemlja morati da reprogramira dug, dok samo 24 odsto njih smatra da to neće biti potrebno, zaključak je ankete čiji su rezultati objavljeni u nedelju. Finansijski stručnjaci strahuju od takve mogućnosti, uprkos upornom negiranju Atine, i sve više su uvereni da će Grčka morati da postigne sporazum o uslovima reprogramiranja, svesna da njena ekonomija ne može da raste dovoljno brzo da bi servisirala dužničko opterećenje koje je na kraju 2010. iznosilo 325 milijardi evra i koje bi do 2013. naraslo na 160 odsto bruto domaćeg proizvoda.

– Možda se čini da je reprogramiranje najjednostavniji put, ali time ne bi bili rešeni budžetski i strukturalni problemi. Taj potez bi takođe bio veoma skup, jer bi se u budućnosti plaćale mnogo veće premije za pokrivanje rizika. To bi negativno uticalo i na bankarski sektor – rekao je Jirgen Štark, glavni ekonomista Evropske centralne banke. Po njegovom mišljenju, reprogramiranje duga je kratkoročna mera. Jedina prihvatljiva mera, smatra on, jeste prevazilaženje krize „doslednim sprovođenjem programa reforme i potpuna otplata svih dugova”.

„Ne postoji bezbolan put”, rekao je on, i upozorio na moguće posledice reprogramiranja duga, to jest, novu krizu banaka.

On je ukazao na tesnu povezanost evropskih finansijskih tržišta i istakao da lokalna kriza može negativno da se odrazi na celokupan bankarski sistem.

„Uskrs simbolizuje početak novog života: Grčka se menja i ponovo je rođena... uprkos teškoćama. Borićemo se protiv pesimizma i uspećemo. Uspećemo u stvaranju zemlje pravde i razvoja”, poručio je Jorgos Papandreu u obraćanju naciji povodom Uskrsa. Oglasio se i predsednik Karlos Papuljas istakavši da se nada da će uskrsnuće Hristovo pomoći grčkom narodu .

Šta je državni bankrot

Od sredine 19. veka do danas platnu nesposobnost proglasilo je približno 200 država, uglavnom manje razvijene latinoameričke i afričke države. Među novijim primerima je bankrot Argentine 2002. godine, kad je ta država objavila da neće otplaćivati dugove, a bila je kažnjena zabranom učestvovanja na međunarodnom tržištu kapitala.

Država bankrotira onda kad više ne može da podmiri svoje obveze. To znači da su kreditne linije, posebno za javni dug, porušene, dakle da država ne može dobiti kredite za servisiranje kamata i otplatu glavnice. Posledice su bolne za celo stanovništvo jer posle bankrota sledi snažno snižavanje životnog standarda zbog nezaposlenosti i inflacije, gubitak ušteđevine i slabljenje valute. Tada domaće i strane banke ne žele da kreditiraju bankrot državu, a neće to ni privatni sektor. Kreditni sistem koji održava likvidnost privrede se raspada, državne finansije ne funkcionišu...

Povezane vesti: Štros Kan: Nema reprogramiranja duga Grčkoj G-20 za nov vid praćenja globalnih privrednih tokova Grčka ponovo na ivici bankrota Grčki premijer predstavlja nove mere štednje Portugal pred bankrotom, mole EU i MMF za pomoć

Nastavak na Blic...