Izvor: B92, Beta, 10.Apr.2010, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka ne traži finansijsku pomoć
Atina -- Prezadužena Grčka nije tražila pokretanje spasilačkog plana evrozone i MMF-a, ali su razrađene pojedinosti o tome kako plan treba da bude sproveden.
Grčka se nadala da će postojanje plana spasavanja umiriti tržišta i sniziti njene troškove pozajmljivanja. Upitan da li će Grčka tražiti pomoć, grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže da se "takvo pitanje nije postavilo".
"Rekli smo da Grčka ne namerava da koristi taj mehanizam, ali je za našu zemlju veoma važno da program pomoći postoji", rekao je on Vlada je, kaže on, zabrinuta zbog visokih kamatnih stopa koje mora da nudi za svoje hartije od vrednosti ali veruje da će stope pasti čim se povrati tržišno poverenje.
Grčka je suočena sa rastućim troškovima pozajmljivanja u poslednih nekoliko dana, što je znak da tržišta strahuju da Atina neće biti u stanju da vraća svoje dugove i da će spasavanje uskoro biti potrebno.
Zemlja je mesecima u dubokoj dužničkoj krizi, a u martu su se vodji država evrozone složili o planu pomoći, koji nudi Grčkoj zajmove na bilateralnoj osnovi i fondove MMF-a, kako bi se izbeglo da Atina prestana da vraća dugove i ugrozi evro.
Još 1,2 milijarde evra obveznica
Grčka iduće nedelje planira da putem aukcije proda kombinovane kratkoročne državne obveznice u ukupnoj vrednosti od 1,2 milijarde evra. Vlada će ponuditi državne obveznice sa rokom otplate od 26 i 52 nedelje u iznosu od po 600 miliona evra.
U grčkoj vladi kažu da su već pribavili sredstva potrebna za podmirenje obaveza koje dospevaju na naplatu u aprilu, ali da moraju da prikupe dodatnih deset milijardi evra u maju.
Grčka je primorana da plaća kupcima svojih obveznica visoke kamatne stope, koje su više nego dvostruko više od onih po kojima se, na primer, zadužuje nemačka vlada.
