Izvor: B92, 20.Mar.2012, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka (ne)će ispuniti uslove
Međunarodni kreditori Grčke smatraju da postoji "znatan rizik" da ta zemlja ne smanji svoje dužničko breme i da joj zatrebaju novi zajmovi za spasavanje.
U dokumentu, u koji je agencija AP imala uvid, navedeno je da bi "ambiciozni" grčki program mera stroge štednje i strukturnih reformi radi smanjenja duga na 116,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2020. "mogao biti podložan neuspehu" jer "vlasti možda neće biti u stanju da sprovedu reforme predviđenim tempom".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Bilans rizika tog programa vodi ka nepovoljnom scenariju, u okviru kojeg bi nivo duga opao samo na 145,5 odsto BDP do 2020, čak i ako se uzmu u obzir gubici koje su prihvatili privatni kreditori.
Grčka uspešno pozajmila uz niže kamatne stope
Grčka je danas pribavila 1,3 milijarde evra (1,7 milijardi dolara) po sniženim kamatnim stopama u prodaji trogodišnjih vladinih obveznica, prvoj takvoj emisiji posle sporazuma sa privatnim investitorima o otpisu velikog dela nacionalnog duga.
Analizu održivosti grčkog duga pripremili su Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka.
Grčka je dobila prvu ratu od 7,5 milijardi evra iz drugog paketa međunarodne finansijske pomoći. U saopstenju se navodi da je Grčka dobila 5,9 milijardi evra od evrozone i 1,6 milijardi evra od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Nakon što je početkom meseca zvanična Atina dogovorila sa privatnim kreditorima zamenu svojih obveznica za one sa dvostruko nižom vrednošću, čime je ukupan grčki dug smanjen za oko 100 milijardi evra, evrozona je toj zemlji odobrila drugi paket pomoći vredan 130 milijardi evra. Nakon toga je i MMF odobrio pomoć od 28 milijardi evra.
Sredstva se Grčkoj isplaćuju u ratama, pod uslovom da ta zemlja ostvari zacrtane ciljeve smanjenja potrošnje i da sprovede ekonomske reforme.
Javni deficit Grčke 9,2 odsto u 2011.
Očekuje se da će javni deficit Grčke, ključni indikator ekonomskog oporavka te zemlje, kog investitori pomno prate, za 2011. iznositi 9,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopštila je vlada u Atini.
Nivo od 9,2 odsto spomenuo je zamenik ministra finansija Filipos Sahinidis u obraćanju ekonomistima u gradu Larisa u centralnoj Grčkoj.
Budžet Grčke za 2012, usvojen u decembru, predviđao je deficit od devet odsto u 2011. i 5,4 odsto ove godine.
Smanjenje javnog deficita ključni je uslov za nastavak isplate tranši pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda, zahvaljujući kojoj se grčka ekonomija drži na nogama.
Grčka je 2010. uspela da smanji svoj javni deficit na 10,6 odsto BDP-a, zahvaljujući oštrim merama štednje, koje su uključivale smanjenje potrošnje i plata, kao i podizanje poreza.
Međutim, strahuje se da je manjak državnih prihoda u 2011. poništio prošlogodišnje jednako teške mere štednje.
Prognoza grčkog javnog deficita za 2012. revidirana je na 6,7 odsto BDP-a.
