Izvor: B92, 11.Maj.2012, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Grčka kriza kao kubanska raketna"
Ariz -- Francuski ekonomista Aleksandar Deleg ocenjuje da je igra koja se trenutno odvija između Grčke i trojke njenih poverilaca veoma opasna.
Mogućnost izlaska te zemlje iz zone evra je, kako je naveo, veliki rizik koji bi se mogao obiti o glavu celom svetu.
Profesor ekonomije na francuskoj vojnoj školi Sen Sir Koetkidan i koautor knjige "Naše ekonomske fobije" Aleksandar Deleg u svom interviju za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pariski list Figaro, objašnjavaju svoje viđenje grčke ekonomske krize koju porede sa kubanskom raketnom krizom iz 1962.
"Mnogi analitičari nemogućnost Grčke da izabere novu vladu i sve izvesniju perspektivu novih parlamentarnih izbora za jun vide kao opasnost od dolaska sve brojnijih i sve popularnijih partija na vlast koje prete da se neće pridržavati sporazuma o isplati dugova Atine svojim poveriocima", objašnjava Deleg.
Na pitanje novinara šta misli o slučaju Argentine koja se posle bankrotstva iz 2001. usled prezaduženosti i politike pritisaka MMF ekonomski potpuno oporavila, kao jednoj od mogućnosti izlaska Grčke iz krize, Deleg smatra da ne treba precenjivati argentinsku strategiju. On objašnjava da je situacija u Grčkoj različita jer je Argentina za razliku od ove prezadužene južnoevropske zemlje imala svoju nacionalnu valutu pezos koji je posle bankrotstva devalviran učinivši argentinski izvoz jeftinim i konkurentnim u inostranstvu, obeshrabrivši uvoz. Sem toga Argentina je iskoristila ogromne prirodne resurse i velike poljoprivedne potencijale za uspostavljanje trgovinskog balansa. Glavna izvozna grana Grčke je turizam za čiji razvoj su potrebne ogromne investicije, što nije bio slučaj sa argentinskim izvozom.
"Takva situacija pomalo podseća na kubansku raketnu krizu: razvijaju se mnogobrojne retorike a analitičari za trenutno stanje tvrde da je na ivici provalije. Sada kao i tokom kubanske krize 1962. nikom nije u interesu da dođe do katastrofe, ali svaka strana pokušava da iz ove opasne situacije izvuče neku korist ", dodao je francuski ekonomista.
Deleg smatra da je problem u tome što neprestano ponavljanje mogućnosti izlaska iz evrozone dovodi do toga da ljudi u takav rasplet situacije počinju sve više da veruju, a što su oni uvereniji u to sve je veća mogućnost da bi se tako nešto moglo i dogoditi.
Profesor Deleg rešenje grčke krize vidi u ostanku zemlje u evrozoni ali uz mogućnost produžetka rokova za otplatu kredita novoj vladi pred kojom bi poverioci trebalo da budu manje zahtevni nego do sada.
Prezahtevna trojka njenih poverilaca, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond i EU, morala bi da malo popusti kako bi se izbegao izlazak Grčke iz evrozone koji bi predstavljao presedan sa nesagledivim posledicima.
Tim primerom bi mogle poći i druge članice evrozone u želji da izbegnu da se podvrgavaju oštrim merama štednje, a što bi ozbiljno uzrdmalo kredibilitet evra.
Deleg je na kraju ocenio da je jedini put za Grčku da nastavi sa merama štednje u cilju poboljšanja privrede za šta će biti potrebno mnogo vremena, dok će razvijene zemlje EU imati i dalje problema da ubede svoje birače da je potrebno i dalje podržavati Grčku.
