Izvor: RTS, 08.Dec.2014, 20:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka, budžet za 2015. šansa za oporavak
Poslanici grčkog parlamenta izglasali su budžet za 2015. godinu, usklađen sa zahtevima Evropske unije. Novi budžet predviđa nova smanjenja plata i penzija, ali i privredni rast. Kašnjenje s njegovim usvajanjem usporilo je pregovore Atine i međunarodnih kreditora.
Grčka vodi jedne od najtežih pregovora sa stranim poveriocima, a kašnjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << usvajanja budžeta dovodi u pitanje dalju isplatu međunarodne pomoći toj zemlji.
Posle više decenija, Grčka je konačno dobila izbalansirani budžet. Suočeni sa pritiscima sa ulice, gde su u subotu izbili sukobi policije i demonstranata, grčki poslanici su posle ponoći, izglasali budžet za sledeću godinu.
Koaliciona vlada konzervativaca i socijalista predviđa privredni rast od 2,9% - i smanjenje deficita na 0,2 odsto BDP-a. Predviđena su i nova smanjenja plata i penzija.
"Ovo je istorijski trenutak. Ovaj budžet je jedini put ka razvoju, bez potresa. Nadam se da će mladi nastaviti našim putem", ističe premijer Grčke Andonis Samaras.
Atina očekuje da će usvajanje budžeta ubrzati postizanje sporazuma sa Evropskom unijom, Evropskom centralnom bankom i MMF-om.
"Budžet je ključan za ostvarivanje privrednog rasta, smanjenje nezaposlenosti, nastavak reformi i vraćanje svih kredita koje smo dobili", objašnjava ministar finansija Grčke Gikas Harduvelis.
Grčka sa kreditorima pregovara o isplati poslednje tranše evropskih zajmova od 1,8 milijardi evra iz drugog plana pomoći, odobrenog pre dve godine. Isplata je uslovljena usvajanjem plana o završetku programa oporavka grčke privrede, koji međunarodna trojka nadzire, od izbijanja dužničke krize.
Brisel ocenjuje da će usvajanje budžeta podstaći pregovore Atine i kreditora, ali kaže da još nema odluke o produženju programa zajma Grčkoj.
"Cilj nam je da sa Grčkom postignemo sporazum, koji će joj omogućiti da smanji deficit, nastavi reforme i stabilizuje privredu", naglašava potpredsednik Evropske komisije Pjer Moskovisi.
Od 2010. Grčka se oslanja na međunarodnu pomoć, za koju je morala da sprovede oštre mere štednje.
Zemlja se bori i za zajmove na finansijskim tržištima, za šta joj je potrebno poverenje kreditora. To nije lako, s obzirom na breme dugova, koji ove godine za 177 odsto premašuju ekonomski učinak Grčke.
