Izvor: B92, 03.Okt.2011, 21:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka: Oštrijom štednjom do spasa
Atina -- Grčka ekonomija će u 2012. godini oslabiti 2,5 odsto, posle prognoziranog slabljenja od 5,5 odsto u 2011, piše vladinom nacrtu budžeta za iduću godinu.
Vladin dug će u idućoj godini narasti na 172,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 371,9 milijardi evra, sa prognoziranih 161,8 odsto BDP u ovoj godini.
Očekuje se da stopa nezaposlenosti poraste na 15,2 odsto u 2011. i na 16,4 odsto u 2012. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine.
Budžetski deficit će u 2011, prema prognozi, opasti na 8,5 odsto BDP, sa 10,5 odsto BDP prošle godine, što je lošije od ranije postavljenog cilja od 7,4 odsto BDP. Grčka za 2012. očekuje dalje smanjenje javnog deficita, na 6,8 odsto BDP, umesto na ciljanih 6,5 odsto.
Na muci i evropski ministri finansija
Visoki finansijski zvaničnici zone evra ponovo su se suočili sa lošim vestima iz Grčke, nakon što je Atina priznala da će joj deficit biti veći nego što je obećala. Evropski komesar za monetarnu politiku Oli Ren kaže da se vesti iz Grčke još razmatraju. "Trenutno ocenjujemo da li će Grčka ostvariti fiskalne ciljeve uz pomoć mera koje trenutno primenjuje", rekao je Ren i dodao da se "čini verovatnim da ti ciljevi neće biti realizovani".
Nacrt budžeta predviđa budžetski manjak u idućoj godini od 14,7 milijardi evra, što je manje od 14,9 milijardi evra koliko je ranije planirano.
Trenutno su u Atini međunarodni inspektori koji ispituju kako Grčka napreduje sa reformama i štednjom i od njihove ocene zavisi isplata nove tranše zajmova od osam milijardi evra. Ukoliko ne dobije ta sredstva, Grčka će sredinom ovog meseca ostati bez para.
Vlasti Grčke i inspektori Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda nisu okončali pregovore o puštanju sledeće tranše međunarodnog zajma za spasavanje dugom opterećene Grčke, saopštili su grčki zvaničnici.
"Trojka" je tokom prošlonedeljne posete Atini utvrdila da je javni sektor u Grčkoj još uvek preglomazan i da je najmanje 30 hiljada radnika i službenika višak. Vlada će biti primorana da pronađe način da se oslobodi tih radnika, mada ih štite važeći zakoni.
U okviru novih mera štednje, vlada Grčke će do decembra odrediti kojih će 30.000 zaposlenih u javnom sektoru biti pogođeno smanjenjem plata, prevremenim odlaskom u penziju ili čak otpuštanjem. Cilj tog plana je ušteda 300 miliona evra u 2012. godini.
Cilj novih mera je osiguranje isplate sledeće transe od osam milijardi evra iz prošlogodišnjeg međunarodnog zajma za spasavanje od 110 milijardi evra i obezbeđenje novog zajma od 109 milijardi evra.
Štrajkovi i protesti se ne zaustavljaju
Stotine grčkih srednjoškolaca marširalo je kroz Atinu protestujući protiv mera štednje u prosveti, otpuštanja nastavnika i ukidanja besplatnih udžbenika u državnim školama. Ispred Parlamenta su se čak i sukobili sa policijom.
Tokom marša su imali podršku studenata, koji su nezadovoljni štednjom na univerzitetu. "Dosta prevare! Hoćemo besplatno obrazovanje" i "Posao za roditelje, knjige za decu" su glavni slogani đačkog protesta u grčkoj prestonici.
Mnogi srednjoškolci završavaju školovanje i izvesna im je jedino evidencija na tržištu rada, zbog velike nezaposlenosti. Marš je išao centralnim ulicama do Parlamenta, gde su mnogi seli na ulicu, pa ih je policija silom sklanjala. Neki su i privedeni. Slični protesti đaka i studenata dešavali su se više puta proteklih meseci.
Istovremeno, grčki sindikati pripremaju nove štrajkove protiv mera štednje, dok vlada ulaže napore da ispuni uslove kako bi od međunarodnih kreditora dobila novu tranšu zajma od osam milijardi evra i izbegla bankrot.
Generalna sindikalna konfederacija radnika GSEE je već najavila da će 5. oktobra održati 24-časovni štrajk, pošto se protivi merama štednje i otpuštanjima zaposlenih u javnom sektoru. I železnica je za petak najavila prekid rada. To će izazvati veliki poremećaj u Atini pošto neće raditi ni podzemna železnica.
Mudis: Ojačani fond EFSF će koristiti Grčkoj
Povećanje obima i ovlašćenja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) će omogućiti brže restrukturisanje grčkog duga i rekapitalizaciju tamošnjih banaka, saopštila je agencija za kreditni rejting Mudis.
Guverner Banke Francuske Kristijan Nojer kaže da je "otvoren" za ideju pozajmljivanja novca radi uvećanja kapaciteta Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), privremenog mehanizma evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica iz kojeg treba da bude finansiran drugi paket pomoći za Grčku.
Ta agencija je navela da je prošlonedeljna odluka nemačkog parlamenta da odobri povećanje obima EFSF-a sa trenutnih 440 milijardi evra otvara vrata za dalji razvoj situacije za spas Grčke, prenela je agencija AFP.
"Verujemo da bi proširenje i aktivacija EFSF-a mogli da ubrzaju proces restrukturisanja grčkog duga, a takođe i rekapitalizacije grčkih banaka", navodi se u saopštenju.
Mudis je dodao i da će "kao deo verovatnog vladinog programa za restrukturisanje duga, evropske vlasti nastojati da izvrše rekapitalizaciju bankarskog sektora".
Promene fonda EFSF, koje su lideri evrozone dogovorili na sastanku u julu a u toku je proces njihove ratifikacije u parlamentima 17 država koje kao valutu koriste evro, omogućiće fondu da državama odobrava kredite za rekapitalizaciju banaka.
Sarkozi i Merkelova se sastaju u nedelju
Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, čije su zemlje ključne za rešenje problema dužničke krize u evrozoni, sastaće se 9. oktobra u Berlinu.
Portparol vlade u Berlinu Štefen Zajbert kaže da će "taj sastanak poslužiti za pripremu predstojećih sastanaka Evropskog saveta i Evrogrupe 17. i 18. oktobra u Briselu".
Papandreu: Pokažimo posvećenost
"Važne odluke koje treba da budu donesene na evropskom nivou zavise prvo i najviše od nas", rekao je grčki premijer Jorgos Papandreu obraćajući se svojim ministrima i dodao da "moramo da pokažemo našu posvećenost dostizanju tih ciljeva".
Nakon što se nedavno susreo sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom, Sarkozi je obećao da će "pogurati" Nemačku da prihvati njegov plan veće integracije privreda evrozone.
Francuski predsednik je naveo da će se susresti sa Merkelovom "kako bi razgovarali o načinima i sredstvima za ubrzanje ekonomske integracije privreda evrozone".
On je dodao i da će raditi na tome da Grčka brže dobije prethodno odobrenu pomoć od Evropske unije, uprkos zabrinutosti nekih članica zone evra da zvanična Atina odugovlači sa provodjenjem mera štednje.
"Nije moguće dopustiti da Grčka propadne, iz moralnih i ekonomskih razloga", izjavio je Sarkozi i dodao kako veruje da je Atina "u potpunosti odlučna" da ispuni obećanja o sniženju deficita.
