Izvor: Večernje novosti, 08.Jul.2015, 10:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka, 10 dana do potpunog sloma

ATINA neprestano ponavlja da rezultat referenduma ne znači grčku opredeljenost ka napuštanju EU, ali raspoloženje unutar evrogrupe naginje tas terazija na drugu stranu - sada je već 16 od 18 članica evropske monetarne unije, ne računajući Grčku, sklono da bez problema prihvati "grekzit". Ovaj podatak izneo je juče nemački "Frankfurter algemajne cajtung". List citira računicu ekonomskih analitičara, po kojoj se "grekzit" teško može zaobići, sve i da se postigne dogovor između >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Atine i evropskih kreditora. Jedan od čelnika Unikredit banke, Erik Nilsen, ističe da je neosnovano obećanje premijera Aleksisa Ciprasa da će u roku od 48 sati po okončanju referenduma izdejstvovati novi paket pomoći Egeju. Jer, zašto bi, pita se Nilsen, kreditori liferovali Atini još para, ako zauzvrat dobijaju još manje nade da će im Grčka vratiti postojeći dug - samo zato što "većina Grka smatra tako nešto dobrom idejom". A, bez novih kredita, Grčka, koja će 20. jula biti "dužna kao Grčka", tačnije 3,5 milijardi evra, nikako neće moći da izmiruje preuzete obaveze. Šlajfovaće u mestu. Po oceni pojedinih eksperata na evropskom finansijskom tržištu, "grekzit" bi se događao, praktično, bez političke odluke, silom ekonomskih zakonitosti. Ima i onih koji tvrde da je "grekzit" već počeo i da grčki finansijski sistem ima samo desetak dana do potpunog sloma. Levičarska vlada mogla bi, ocenjuju analitičari, da obezvredi štednju građana, a u tom slučaju, kola će se slomiti upravo na delu grčke populacije koju je Siriza nastojala da zaštiti.PORASTAO RIZIK GRČKO "ne" novim merama štednje dramatično uvećava verovatnoću da će Grčka napustiti evrozonu, smatra američka bonitetna agencija Fič. Ipak, ostavka grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa pokazuje želju grčke vlade da ponovo pokrene pregovore sa kreditorima, smatraju u Fiču. Nemačka Centralna banka prognozira da bi, možda već od ponedeljka, grčka država, usled nedostatka keša, prestala da isplaćuje penzije, što bi je nateralo da uvede paralelnu valutu. Drugi, opet, eksperti tvrde da Ciprasova vlada nema snagu za takav poduhvat. Vlada u Berlinu nije objavila procenu svojih gubitaka u slučaju potencijalnog bankrota Grčke i izlaska iz evrozone, ali je nemački ekonomski institut Ifo procenio ukupnu izloženost Nemačke grčkoj krizi, uključujući zajmove i druge obaveze, na 88 milijardi evra. Ovo govori da je Nemačka najveći kreditor Grčke u evrozoni, stoga država koja najviše može da izgubi zbog grčkog bankrota. Usled niza faktora koji potvrđuju dobru fiskalnu poziciju Nemačke, koja trenutno uspešno podnosi budžetski suficit, i činjenice da mnogi zajmovi dodeljeni Grčkoj ne dospevaju na naplatu još mnogo godina, većina ekonomista smatra da će Berlin uglavnom proći "neokrznut" u slučaju bankrota Grčke. - Kratkoročno gledano, ne postoji rizik. Takvi gubici bi se materijalizovali kroz nekoliko godina i bili bi pokriveni kroz uobičajene fiskalne prihode - kaže Dirk Šumaher, ekonomista banke Goldman Saks.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...