Izvor: Southeast European Times, 20.Jan.2012, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gorka pilula za grčke farmaceute

Veliki rezovi i nedovoljne subvencije prete grčkom sistemu javnog zdravstva i farmaceutike.

20/01/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 20.1.2012.

Dovedena do očaja zbog ekonomske krize, Marija Orfanos kaže da je morala da počne da uzima tablete protiv depresije. I dok farmaceuti, besni što im vlada nije isplatila 330 miliona evra u subvencijama, nisu odlučili da prihvataju državno osiguranje, nakon što su odbijali da to učine >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << skoro dve nedelje, morala je da plaća 40 evra mesečno iz sopstvenog džepa. Na sreću, to je -- za sada -- morala da učini samo jednom.

„Moram da uzimam antidepresive jer su nas dotle doveli“, rekla je ona, upirući prstom na niz vlada koje su dovele Grčku do ivice bankrotstva i sada prave duboke rezove u nacionalizovanom zdravstvenom sistemu. „Ja krivim državu“, rekla je ona za SETimes napuštajući apoteku u vlasništvu Fotini Dimitropolu, koja se nalazi u radničkom predgrađu Atine od 1984. godine.

Dimitropolu se pridružila planovima farmaceutskog sindikata o prestanku primanja državnog osiguranja. „Ja moram da dam svoj novac da kupim artikle", rekla je ona za SETimes. Takođe je dodala da joj nije plaćano dve godine i da dug prema njoj iznosi preko 200.000 evra. Kada je rekla ljudima da neće da prima javno osiguranje, kaže da su oni to razumeli jer se i oni osećaju kao žrtve vlade.

Pia Kukuvinu, farmaceutkinja čiji su otac i deda ranije vodili firmu, kaže da nije mogla da priušti da čeka osiguranje pre sporazuma. Morala je da kaže većini klijenata da plate odmah, mada dodaje da je davala lekove na poček redovnim klijentima koji dolaze u njenu radnju već 40 godina i kojima su bili potrebni kritični lekovi. „Ali, ne mogu to da činim za sve“, rekla je ona za SETimes. Mada su mnogi to razumeli, dodaje ona, neki i nisu. „Oni kažu 'plaćam porez i osiguranje i želim svoj lek.' Slažemo se, ali moramo da dobijemo svoj novac“, priča ona.

Još ga ne dobijaju, ali su zadovoljni što je vlada obećala da će uspostaviti vremenski okvir za otplatu i promeniti odluku kojom bi se smanjile njihove zagarantovane profitne marže za 15 odsto. Farmaceuti će sada dobijati većinu državnog osiguranja, osim iz jednog fonda.

Međutim, žestokom reakcijom stvoreno je samo privremeno primirje, s obzirom da je vlada davala slična obećanja i ranije, a farmaceuti čekaju da vide da li će ovaj put zaista isplatiti. Do nevolja je došlo kada su lekari iz javnog zdravstva izjavili da se zdravstveni sistem urušava pod teretom nestajuće ekonomije zemlje, krize stvorene prevelikom potrošnjom koja je trajala generacijama.

Sve to je navelo Grčku da traži paket spasa od 109 milijardi evra od trojke EU-MMF-ECB i da se nada drugom paketu spasa od bar još 130 milijardi.

Dimitris Varnavas, šef Saveza sindikata bolničkih doktora, rekao je da zdravstveni sistem opasno slabi, jer vlada ne može da plati zalihe i opremu i jer je u velikoj meri smanjila potrošnju u zdravstvu.

„Situacija je dramatična. Velika odeljenja se zatvaraju, čak i odeljenja za intenzivnu negu. Memorandum služi kao ubica“, rekao je on za SETimes, misleći na uslove dogovorene sa trojkom, koji podrazumevaju veliko smanjenje državne potrošnje.

On je rekao da je upravo došao sa sastanka bolničkih rukovodilaca, koji su se žalili da imaju manje opreme i zaliha, koji su takođe jeftiniji. „Materijal koji imamo je lošeg kvaliteta, čime se životi pacijenata dovode u opasnost. Konačna cena je veća nego kada biste kupovali kvalitetnu opremu. Kriza je premašila granice finansijske krize. Postala je humanitarna kriza“, rekao je on.

Katimerini citira njegovu izjavu da se Odeljenje neurohirurgije na Univerzitetskoj bolnici u Aleksandropolisu, u severoistočnoj Grčkoj, zatvorilo, jer je ostao samo jedan član osoblja. Pored toga, novoformirano psihijatrijsko odeljenje za tinejdžere u bolnici Sismanoglio u Atini, jedino odeljenje te vrste u Grčkoj, sada ima samo dva lekara, jer država ne može da plati više.

Lekari kažu da su mnogi ljudi jednostavno prestali da traže zdravstvenu negu, jer ne mogu da plate ni svoj deo prilikom kupovine lekova.

„Nema načina da saznamo koliko je ljudi izgubilo život zbog siromaštva“, kaže doktor Elias Sioras, predsednik sindikata u bolnici Evangelismos, jednoj od najboljih u Atini, u izjavi koju je u decembru dao Njujork tajmsu. On kaže da se budžet smanjuje 50 odsto, dok je nacionalno zdravstvo srezano 13 odsto u poslednje dve godine.

Većina javnih bolnica traži od pacijenata da donesu toalet papir, a lekari prijavljuju manjak osnovnih potrepština, uključujući špriceve. Pokvareni kompjuteri se ne popravljaju, operacije se odlažu, a medicinske sestre su zadužene za četiri puta više pacijenata nego pre. Farmaceuti kažu da ne mogu da dobiju pristup lekovima od dugogodišnjih snabdevača, koji strahuju da neće biti plaćeni, jer često i ne bivaju plaćeni mesecima ili godinama.

Nije samo manjak subvencija naveo farmaceute da izvrše pritisak na vladu, koja je poznata po tome što je uzimala novac od plata radnika i što nije podržala zdravstveni sistem socijalističkog stila, nego i kritičan nedostatak spasonosnih lekova, a nekad čak i aspirina.

U Grčkoj postoji oko 12.000 apoteka, koje su sveprisutne na skoro svakom uglu, u okviru profesije za koju vlada i izdaje dozvole i kontroliše je, uključujući čak i radno vreme i propise o cenama i profitu, što je, smatra trojka, još jedan od razloga ulaska zemlje u krizu.

Prema Blumbergu, Panhelenska asocijacija farmaceuta prijavila je nestašicu skoro polovine od 500 lekova koji se najviše koriste u toj zemlji i rekla da, čak i kada su oni na raspolaganju, farmaceuti moraju da plaćaju -- nekada čak i 5.000 evra za mesečnu zalihu lekova protiv raka. To znači da i mušterije moraju da čekaju.

To je komplikovan problem za nešto što bi trebalo da predstavlja jednostavan sistem. Klijenti sa državnim osiguranjem daju recepte i plaćaju oko 25 odsto cene, dok farmaceut podnosi račune vladi radi poravnanja. I onda čeka.

Kukuvinu ukazuje da je pravi problem to što farmaceutske kompanije i doktori sarađuju kako bi se prepisivali brendirani skupi lekovi, a ne generički. Kompanije će, rekla je ona, „dati doktoru pet evra za svaki komad leka koji prepiše“, čime se, kaže ona, podižu troškovi vlade za subvencije i stvara samopobijajuća dilema.

U tekstu u britanskom zdravstvenom žurnalu Lanset u oktobru 2011, autor Martin Meki, profesor evropskog javnog zdravstva na Londonskoj školi higijene i tropske medicine, rekao je da se sprema „ grčka tragedija“: manji pristup zdravstvenoj nezi u Grčkoj, čime se pacijenti dovode u opasnost. Grčko ministarstvo zdravlja misli da je to prejak opis.

„BiIo bi nerealno poricati da postoje mnoge poteškoće u vezi sa svim javnim uslugama zbog finansijske krize“, odgovorio je generalni sekretar ministarstva Nikolaos Polizo na svojoj internet strani.

„Međutim, to ne može da opravda opisivanje trenutne slike zdravstvenog sektora u Grčkoj kao 'tragedije'“, dodao je on.

Ukoliko vam, naravno, ističe Kukuvinu, ne treba lek koji bi vam spasio život, a ne možete da ga platite, jer ona ne može da ga priušti.

Nastavak na Southeast European Times...