Izvor: Danas, 14.Jul.2015, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorka pilula iz Brisela i Berlina
Grci su progutali gorku pilulu. Posle sedamnaest sati, jedan od učesnika briselskog bdenja - kao i hirurzi posle teške operacije - mirno je saopštio "sada možemo da idemo na spavanje, pacijent je preživeo". Atina zasad ostaje u Evrozoni, ali pod kontrolom i po propisanom receptu za bolan oporavak, ali samo ako poslanici na Sintagmi i vlada odobre ono što je par dana ranije - kako je Aleksis Cipras zahtevao - narodni referendum odbacio. Premijer sada ima drugačije potrebe.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
Tek se otvaraju vrata za treći program spasavanja, vredan oko devedeset milijardi evra, pošto je u prošlih pet godina u izbavljenje uloženo oko 230. I posle maratonskog pogađanja, neophodna je nova saglasnost i više evropskih skupština, najpre nemačke. "Pogodnosti prevazilaze nepovoljnosti", pitajski tumači Angela Merkel, upućujući i svoje parlamentarce, sumnjičave zajedno sa njom prema "nepredvidivim levičarima" iz Atine. Teši i Grke, ali ih i savetuje da se previše ne vesele: za Berlin koji drži do reda i reči - ovo je samo "prilika da se bolesnik vrati u život". Ciprasu predstoji da savlada svoje partijske pobunjenike - verne predizbornoj zakletvi (u parlamentu se na glasanju već osipaju) - i sumnjičave ministre (odlazak Varfukakisa ne znači plovidbu mirnim vodama), koji počinju da pominju izbore. Međutim, premijeru siguran oslonac postoje opozicija. "Sporazum pruža nadu", poručuje Cipras, podsećajući sunarodnike na pouku Pandorine kutije.
Bi-Bi-Si dotle precizno nabraja glavne terapije:
Parlament na Sintagmi mora odmah da promeni ključne ekonomske zakone. To uključuje penzioni sistem, prikupljanje poreza, a posebno PDV, liberalizaciju tržišta rada, privatizaciju elktroenergetskog sistema, produžetak radnog vremena trgovina. Rok ističe danas!
Evrozona je u principu saglasna da počne pregovore o novom paketu zajmova, a ovi krediti će uglavnom doći iz Fonda za stabilnost evrozone. Od Međunarodnog monetarnog fonda biće zatražen doprinos marta 2016. godine. Biće stvoren poseban fond (pedeset milijardi evra) obrazovan od državne imovine za privatizaciju, kao mehanizam kolateralne sigurnosti. Sredstava će biti upotrebljena za dokapitalizaciju banaka, vraćanje dugova, delom i za investicije. Atina će dobiti i kratkoročni "most" (nezavisno od Fonda za stabilnost) da izbegne bankrot. Računa se na sedam milijardi evra već "u prvi sledeći ponedeljak", a još pet milijardi polovinom avgusta. Evropska centralna banka i ministri finansija evrozone će strogo nadgledati sprovođenje postupka spasavanja, a evrozona je spremna, ako zatreba, da Grčkoj produži rok za otplatu dugova, ali nema otpisa! Evropska komisija će pokušati da pronađe još 35 milijardi evra - mimo Fonda za stabilnost - za ekonomski razvoj i otvaranje radnih mesta.
Kolumna u atinskom Katimeriniju stavlja na vagu uloge i iskušenja obe strane: "Jasno je da problem nije samo ekonomski. Posledice su dalekosežne za Grčku, koliko i za budućnost (i opstanak) EU. Delimo zajedničku sudbinu. Sve dok su vlada Sirize u grčki kreditori bili daleko od kompromisa, obe strane su mogle da tvrde da pomno rade na rešenju i da drugi umanjuje napore. Kad je grčka vlada shvatila da će zemlja propasti, ako ne prihvati zahteve kreditora, videli smo kako je partnerima - sa njihovim unutrašnjim neslaganjima - bilo teško da naprave sporazum. EU nije naučila lekciju iz prošlih godina: ne sme sebi da dozvoli da jedna zemlja postane parija i žrtveni jarac. Manjak entuzijazma prethodnih grčkih vlada za reforme u zamenu za zajmove i neprijateljstvo sadašnje prema poveriocima, može uveliko da objasni nepostojanje poverenja da se za Atinu nađe više novca. Vlada je napravila zaokret i izgubila poverenje u parlamentu, ali je osvojila podršku partija opozicije i sada iza sebe ima pet šestina skupštine. Trenutak je da naši partneri shvate da se situacija promenila."
Atina je na kolenima ili okreće novi list? Neimenovani zvaničnik EU je nekako sabrao da su grčku državu "dve prethodne nedelje političkog i ekonomskog potresa koštale između dvadeset pet i trideset milijardi evra".
Ugledni komentator Aleksis Papahelas vidi da su na horizontu ostala dva opasna traga: "Antigrčko osećanje je pustilo koren u glavama moćnih igrača evrozone, antievropsko raste među grčkim građanima." Još se rane nisu zacelile.
.jpg)
